Preimplantaciono genetičko testiranje

Sažetak

UVOD: Primena preimplantacionog genetičkog testiranja (PGT) otpočela je kasnih osamdesetih godina prošlog veka. Preimplantaciono genetičko testiranje kao najraniji mogući vid prenatalne dijagnostike omogućava selekciju zdravih embriona sa normalnim kariotipom za embriotransfer.

Upotreba preimplantacionog genetičkog testiranja se pokazala korisnom metodom kod tri grupe naslednih bolesti, i to: monogenskih bolesti, bolesti trinukleotidnih ponovaka i hromozomskih aberacija.

Stopa uspeha vantelesne oplodnje (VTO) značajno je porasla nakon što je PGT uveden u kliničku praksu.

CILJ: U našem radu dat je pregled literature sa ciljem jasnog utvrđivanja uloge PGT-a u selekciji embriona pre embriotransfera, kao i uloge ove vrste testiranja u povećanju stope uspeha VTO. Jedan od ciljeva je i osvrt na razvoj molekularno genetičkih metoda koje su trenutno, ili su ranije bile, u rutinskoj upotrebi prilikom izvođenja PGT-a.

ZAKLJUČAK: Aktuelna literatura pokazatelj je razvoja i napretka tehnika molekularne genetike koje se primenjuju u PGT-u. Istovremeno daje mogućnost i podsticaj za dalja opsežna istraživanja koja će dovesti do unapređenja samog preimplantacionog genetičkog testiranja, a samim tim povećati stopu uspeha vantelesne oplodnje.