УТИЦАЈ ФЕНОМЕНА „ТИХОГ ОТКАЗА“ НА ЗАПОСЛЕНЕ У СРБИЈИ
Scindeks Asistent Scindeks Asistent — Sistem za uređivanje časopisa
PDF

Kako citirati

Јелача, С., & Golubović М. (2024). УТИЦАЈ ФЕНОМЕНА „ТИХОГ ОТКАЗА“ НА ЗАПОСЛЕНЕ У СРБИЈИ . The European Journal of Applied Economics, 21(1), 60-80. https://doi.org/10.5937/ejae21-47933

Sažetak

Запослени имају кључну улогу у пословању сваког облика организације, те је добро управљање кадровима од виталног значаја. У 2022. години појављује се „нова“ идеја о понашању на радном месту, а посредством интернета и друштвених мрежа распрострањује се међу запосленима широм света. Реч је о феномену „тихи отказ” који описује модел понашања где запослени обавља минимум својих задужења, не желећи да иде изнад или преко тога. Феномен се најчешће доводи у везу са пандемијом коронавируса, припадницима генерације Зед и млађим Миленијалцима и самом ангажованошћу радника, која је у глобалном паду последњих неколико година.

Ово истраживање има за циљ да идентификује и опише проблем тихог отказа, да утврди кључне разлоге за настанак самог феномена, какве ефекте и последице има по запослене и да утврди присутност истог у организацијама које послују у Србији. У раду је закључено да феномен није никаква новина, већ нови назив за стари облик понашања, који заправо представља ниско ангажоване појединце на радном месту, а чије понашање често произилази из незадовољства послом. У Србији не постоји толика распрострањеност овог тренда, премда су припадници генерације Зед подложнији утицају истог.

 

Разумевање овог проблема може умногоме помоћи лидерима, не само да санирају настале штете, већ и да правовремено реагују и спроведу превентивне мере, у сврху добробити организације и њених запослених. С обзиром на то да је тихи отказ новонастала појава у свету и да још увек постоји мали број истраживања, ова студија представља свеобухватни приказ постојеће литературе и служи као основ за даља истраживања у пословној и академској заједници. 

Ključne reči

тихи отказ
Србија
ангажованост запослених
синдром сагоревања
људски ресурси
DOI: 10.5937/ejae21-47933
Creative Commons лиценца
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija.