Sažetak
Изворну српску књижевност чине углавном житија домаћих људи и службе српским светитељима. Ту не постоји и не може се очекивати нека дубина. Остаје се на нивоу казивања животне историје. Не постоје дела дубоке богословске садржине. Не зна се да је шта од српских списа преведено на грчки. О иноку Исаији, као преводиоцу Псеудо Дионисија Ареопагита са тумачењима светог Максима Исповедника и састављачу опширног записа, уз тај превод који га може увести у рад наших старих писаца зна се онолико колико сам о себи каже путем игре бројева. Ова студија жели да допринесе бољем разумевању његовог записа.Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.