Sažetak
У савременим условима живота оно што се појављује као најважнији богословски проблем јесте вредност људске личности и њен фундаментални егзистенцијални значај. Базична питања која аутор поставља, јесу: да ли за нас људска личност има темељни животни значај, или је сматрамо средством, па је третирамо тако да је можемо жртвовати ради неке више вредности? Како хришћанска вера и теологија схватају људску личност? Одговор произлази из тријадолошког учења Цркве, које је једини чврсти темељ здраве антропологије и персонологије и које може послужити као темељ једног егзистенцијалног екуменизма, који би хришћанско јединство учинио битним за кључне потребе људског друштва.Reference
Balthasar, H. U. (1982). The Von Balthasar Reader. Edinburgh.
Krstić, Z. (2013). Political Aspects of Religion, Religious Freedom and Religious Tolerance at the Time of the Emperor Constantine and Today. Саборност, 7, 31–41.
Midić, I. (2015). Reconciliation in a Socio‑political Dimension. Саборност, 9, 111–114.
Zizioulas, J. (2012). Ontology and Ethics. Саборност, 6, 1–14.
Ζηζιούλας, Ι. (2014). Το Μυστήριο της Εκκλησίας και το Μυστήριο της Αγίας Τριάδος. Саборност, 8, 43–52.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.