Sažetak
Dohodovna konvergencija predstavlja sustizanje zemalja različitog nivoa razvijenosti, odnosno brži rast dohotka nerazvijene u odnosu na razvijnu zemlju u određenom vremenskom preiodu. Toremu o konvegenciji dohodaka prvi je predstavio Robert Solow u svom neoklasičnom modelu rasta, bazirajući je na pretpostavci o opadajućim prinosima na kapital. Predmet ovog rada je teorijski prikaz dohodovne konvergencije u neoklasičnom modelu rasta Robert Solow-a, kao i empirijska analiza hipiteze o dohodovnoj konvergenciji. U radu će, grafičkim putem i teorijskom analizom, biti prikazane apsolutna i relativna konvergencija dohodaka. Osim toga, u radu će biti prikazana dosadašnja istraživanja o dohodovnoj konvergenciji, uz empirisjku proveru ispravnosti hipoteze o dohodovnoj konvergenciji na primeru zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije. Rezultati regresione analize su pokazali postojanje dohodovne konvergencije na primeru posmatranih zemalja u periodu 1995-2020. godine