Sažetak
Neposredno pred početak pandemije javni dug država Zapadnog Balkana iznosio je u proseku preko pedeset odsto BDP-a, uz velike oscilacije među zemljama, što je suzilo fiskalni prostor za rešavanje posledica krize COVID-19. Uprkos tome, iako delimično stabilne na pandemijske turbulencije, u zemljama Zapdog Balkana potrebe za zaduživanjem naglo rastu, usled čega se povećavaju i buduće otplate kamata u uslovima uvećanog fiskalnog deficita, javnog duga i smanjene dostupnosti sredstava na finansijskim tržištima. Procenjuje se da će sve sve zemlje regiona beležiti rast javnog duga, dok će največi nivo rasta imati Crna Gora. Zato države Zapadnog Balkana treba na nacionalnom nivou da sprovedu uspešnu fiskalnu konsolidaciju i opreznije fiskalno upravljanje, ali i da obrate pažnju na veća zaduživanja države, i povećanja javnih ulaganja u pandemijskim uslovima. Cilj ovog rada je da analizira trend kretanja javnog duga u uslovima pandemije COVID-19 u zemaljama Zapadnog Balkana, sa posebnim osvrtom na slučaj Severne Makedonije i Republike Srbije. Rad se sastoji iz tri dela. Nakon uvoda, prvi deo rada predstavlja analizu javnog duga u region Zapadnog Balkana. Drugi deo rada analizira javni dug u slučaju Republike Srbije, dok se treći deo rada bavi analizom javniog duga u slučaju Severne Makedonije. Na kraju je dat zaključak po mišljenju autora.