Kako citirati
Sažetak
Истраживање је имало за циљ да испита перцепцију родитеља о изражености триангулације као обрасца породичног функционисања у односу на карактеристике породичне динамике: начин окончања бракоразводног поступка, квалитет комуникације између родитеља у (пост)разводном периоду и начин доношења одлука о деци. У теоријском приступу истраживању најпре су представљене карактеристике разводног и постразводног процеса, учесталост развода и породична динамика у овом периоду. У посебном поглављу представљен је концепт триангулације као системске породичне конфигурације која се најчешће јавља током развода и у постразводном периоду. Подаци су прикупљени применом ДФОР-ПРП скале, конструисане на основу релевантне литературе, и Упитника за родитеље, посебно конструисаног за потребе овог истраживања, којим су испитиване социодемографске и контролне варијабле. Резултати показују да постоје статистички значајне разлике у нивоу перципиране триангулације у односу на карактеристике породичне динамике у (пост)разводном периоду. Триангулација је израженија код родитеља чији је бракоразводни процес био висококонфликтан и укључивао мрежу различитих институција, код родитеља између којих комуникација не постоји или је конфликтна, као и код оних који не постижу договор о родитељским одлукама, односно у случајевима у којима деца сама доносе важне одлуке, према перцепцији родитеља који су учествовали у истраживању. Добијени налази указују на потребу за раним препознавањем дисфункционалне породичне динамике као фактора ризика за формирање међугенерацијске коалиције између родитеља и детета/деце, као и за правовременим интервенисањем кроз образовни и психотерапијски рад са родитељима.
Ključne reči
породична динамика
родитељски конфликт
развод
комуникација између родитеља
родитељско доношење одлука
Reference
Amato, P. R. (2000). The consequences of divorce for adults and children. Journal of Marriage and Family, 62(4), 1269–1287. https://doi.org/10.1111/j.1741-3737.2000.01269.x
Anderson, S. R., Anderson, S. A., Palmer, K. L., Mutchler, M. S., & Baker, L. K. (2010). Defining high conflict. The Amer-ican Journal of Family Therapy, 39(1), 11–27. https://doi.org/10.1080/01926187.2010.530194
Batić, D. (2010). Deca i razvod: Perspek-tiva adolescenata. Zadužbina Andrejević.
Beckmeyer, J. J., Markham, M. S., & Troilo, J. (2022). Domains of ongoing communication between former spouses: Associations with parenting stress and children’s post-divorce well-being. Jour-nal of Family Issues, 43(6), 1579–1600. https://doi.org/10.1177/0192513X211029264
Beckmeyer, J. J., Ganong, L. H., Cole-man, M., & Markham, M. S. (2017). Ex-periences with coparenting scale: A se-mantic differential measure of postdivorce coparenting satisfaction. Journal of Fami-ly Issues, 38(10), 1471–1490. https://doi.org/10.1177/0192513X16634764
Camisasca, E., Miragoli, S., & Di Blasio, P. (2019). Children’s triangulation during interparental conflict: Which role for ma-ternal and paternal parenting stress? Jour-nal of Child and Family Studies, 28, 1623–1634. https://doi.org/10.1007/s10826-019-01380-1
Cheung, R. Y. M., & Chung, K. K. H. (2023). Interparental conflict and mindful parenting practices: Transactional effects between mothers and fathers. Journal of Marriage and Family, 85(1), 280–292. https://doi.org/10.1111/jomf.12868
Cox, M. J., & Paley, B. (2003). Under-standing families as systems. Current Di-rections in Psychological Science, 12(5), 193–196. https://doi.org/10.1111/1467-8721.01259
Čudina-Obradović, M., & Obradović, J. (2006). Psihologija braka i obitelji. Gold-en marketing–Tehnička knjiga.
Dallos, R., & Vetere, A. (2012). Systems theory, family attachments and processes of triangulation: Does the concept of tri-angulation offer a useful bridge? Journal of Family Therapy, 34(2), 117–137. https://doi.org/10.1111/j.1467-6427.2011.00554.x
Dallos, R., Lakus, K., Cahart, M. S., & McKenzie, R. (2016). Becoming invisi-ble: The effect of triangulation on chil-dren’s well-being. Clinical Child Psychol-ogy and Psychiatry, 21(3), 461–476. https://doi.org/10.1177/1359104515615640
Etkin, R. G., Koss, K. J., Cummings, E. M., & Davies, P. T. (2014). The differen-tial impact of parental warmth on external-izing problems among triangulated ado-lescents. The Journal of Genetic Psychol-ogy, 175(2), 118–133. https://doi.org/10.1080/00221325.2013.813437
Fosco, G. M., & Bray, B. C. (2016). Pro-files of cognitive appraisals and triangula-tion into interparental conflict: Implica-tions for adolescent adjustment. Journal of Family Psychology, 30(5), 533–542. https://doi.org/10.1037/fam0000192
Ganong, L. H., Coleman, M., & Sanner, C. (2019). Divorced and remarried parent-ing. In M. H. Bornstein (Ed.), Handbook of parenting: Vol. 3. Being and becoming a parent (3rd ed., pp. 311–344). Routledge.
Goldman, J., & Coane, J. (1977). Family therapy after the divorce: Developing a strategy. Family Process, 16(3), 357–362. https://doi.org/10.1111/j.1545-5300.1977.00357.x
Grych, J. H., Raynor, S. R., & Fosco, G. M. (2004). Family processes that shape the impact of interparental conflict on ado-lescents. Development and Psychopathol-ogy, 16(3), 649–665. https://doi.org/10.1017/S0954579404004717
Harman, J. J., Warshak, R. A., Lorandos, D., & Florian, M. J. (2022). Developmen-tal psychology and the scientific status of parental alienation. Developmental Psy-chology, 58(10), 1887–1911. https://doi.org/10.1037/dev0001404
Hetherington, E. M., & Stanley-Hagan, M. (2002). Parenting in divorced and re-married families. In M. H. Bornstein (Ed.), Handbook of parenting: Vol. 3. Be-ing and becoming a parent (2nd ed., pp. 287–315). Lawrence Erlbaum Associates.
Jackson, L. J., & Fife, S. T. (2018). The impact of parental divorce: The relation-ship between social support and confi-dence levels in young adults. Journal of Divorce & Remarriage, 59(2), 123–140. https://doi.org/10.1080/10502556.2017.1402652
Jamison, T. B., Coleman, M., Ganong, L. H., & Feistman, R. E. (2014). Transition-ing to post-divorce family life: A grounded theory investigation of resilience in coparenting. Family Relations, 63, 411–423. https://doi.org/10.1111/fare.12074
Janković, J. (2004). Pristupanje obitelji: Sustavni pristup. Alinea.
Johnston, J. R. (1994). High-conflict di-vorce. The Future of Children, 4(1), 165–182. https://doi.org/10.2307/1602483
Joyce, A. N. (2016). High-conflict di-vorce: A form of child neglect. Family Court Review, 54(4), 642–656. https://doi.org/10.1111/fcre.12249
Kaslow, F. (1991). The sociocultural con-text of divorce. Contemporary Family Therapy, 13(6), 583–607. https://doi.org/10.1007/BF00890595
Macie, K. M., & Stolberg, A. L. (2003). Assessing parenting after divorce: The coparenting behavior questionnaire. Jour-nal of Divorce & Remarriage, 39(1–2), 89–107. https://doi.org/10.1300/J087v39n01_06
Margolin, G., Gordis, E. B., & John, R. S. (2001). Coparenting: A link between mari-tal conflict and parenting in two-parent families. Journal of Family Psychology, 15(1), 3–21. https://doi.org/10.1037/0893-3200.15.1.3
McCauley, D. M., & Fosco, G. M. (2022). Family and individual risk factors for triangulation: Evaluating evidence for emotion coaching buffering effects. Fami-ly Process, 61(2), 841–857. https://doi.org/10.1111/famp.12703
Milošević, Z. (2009). Primena sistemskog pristupa (u) proučavanju porodičnog funkcionisanja u naukama o vaspitanju. Andragoške studije, (1), 87–100.
Miralles, P., Godoy, C., & Hidalgo, M. D. (2023). Long-term emotional consequenc-es of parental alienation exposure in chil-dren of divorced parents: A systematic review. Current Psychology, 42(14), 12055–12069. https://doi.org/10.1007/s12144-021-02537-2
Neff, R., & Cooper, K. (2004). Parental conflict resolution: Six-, twelve-, and fif-teen-month follow-ups of a high-conflict program. Family Court Review, 42(1), 99–114. https://doi.org/10.1111/j.174-1617.2004.tb00636.x
Neophytou, K., & Rodríguez-González, M. (2021). Triangulated children’s reality: Medical model’s concealing effect versus family systems’ revealing effect. Systems Research and Behavioral Science, 38(1), 80–92. https://doi.org/10.1002/sres.2669
Nielsen, L. (2013). Shared residential cus-tody: Review of the research (Part I of II). American Journal of Family Law, 27(1), 61–71.
Parker, K. M. (2010). Utility of the Gen-eral Validity Scale Model: Development of validity scales for the Co-parenting Be-havior Questionnaire [Master’s thesis, Virginia Commonwealth University]. VCU Scholars Compass. https://doi.org/10.25772/C1W5-VK48
Peris, T. S., & Emery, R. E. (2014). Rede-fining the parent-child relationship follow-ing divorce: Examining the risk for boundary dissolution. In P. K. Kerig (Ed.), Implications of parent-child boundary dis-solution for developmental psychopathol-ogy: “Who is the parent and who is the child?” (pp. 169–190). Routledge.
Ponappa, S., Bartle-Haring, S., Holowacz, E., & Ferriby, M. (2017). The family sys-tem and depressive symptoms during the college years: Triangulation, parental dif-ferential treatment, and sibling warmth as predictors. Journal of Marital and Family Therapy, 43(1), 145–158. https://doi.org/10.1111/jmft.12175
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad. (2008). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 59/2008, 37/2010, 39/2011 – dr. pravilnik, 1/2012 – dr. pravilnik, 51/2019, 12/2020, 83/2022 i 10/2025.
Rejaän, Z., van der Valk, I. E., & Branje, S. (2022). Postdivorce coparenting pat-terns and relations with adolescent ad-justment. Journal of Family Issues, 43(7), 1739–1759. https://doi.org/10.1177/0192513X211030027
Russotti, J., Platts, C. R., Sturge-Apple, M. L., Davies, P. T., & Thompson, M. J. (2024). A process model of parental exec-utive functioning as a spillover mecha-nism linking interparental conflict and parenting difficulties across parenting do-mains. Developmental Psychology, 60(6), 1052–1065. https://doi.org/10.1037/dev0001743
Smith-Etxeberria, K., Corres-Medrano, I., & Fernandez-Villanueva, I. (2022). Paren-tal divorce process and post-divorce pa-rental behaviors and strategies: Examining emerging adult children’s attachment-related anxiety and avoidance. Interna-tional Journal of Environmental Research and Public Health, 19(16), Article 10383. https://doi.org/10.3390/ijerph191610383
Smyth, B. M., & Moloney, L. J. (2019). Post-separation parenting disputes and the many faces of high conflict: Theory and research. Australian and New Zealand Journal of Family Therapy, 40(1), 74–84. https://doi.org/10.1002/anzf.1346
Stallman, H. M., & Ohan, J. L. (2016). Parenting style, parental adjustment, and coparental conflict: Differential predictors of child psychosocial adjustment follow-ing divorce. Behaviour Change, 33(2), 112–126. https://doi.org/10.1017/bec.2016.7
Van Dijk, R., van der Valk, I. E., Deković, M., & Branje, S. (2022). Trian-gulation and child adjustment after paren-tal divorce: Underlying mechanisms and risk factors. Journal of Family Psycholo-gy, 36(7), 1117–1131. https://doi.org/10.1037/fam0001008
Warmuth, K. A., Cummings, E. M., & Davies, P. T. (2020). Constructive and destructive interparental conflict, prob-lematic parenting practices, and children’s symptoms of psychopathology. Journal of Family Psychology, 34(3), 301–311. https://doi.org/10.1037/fam0000599
Willis, K., Miller, R. B., Yorgason, J., & Dyer, J. (2021). Was Bowen correct? The relationship between differentiation and triangulation. Contemporary Family Therapy, 43, 1–11. https://doi.org/10.1007/s10591-020-09557-3
Zamora Huerta, C. C., Álvarez Cuevas, S. M., & Peña Castillo, R. F. (2020). Terapia sistémica y apoyo social: Una inter-vención psicoterapéutica ante el divorcio. Revista Reflexiones, 99(1), 20–39. https://doi.org/10.15517/rr.v99i1.35183
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).