Kako citirati
Sažetak
Србија је 2007. године усвојила одлуку о војној неутралности, чиме је путем концепта тоталне одбране одредила и модалитет свог стратешког одвраћања. Обухватајући две класичне компоненте – војну и цивилну одбрану, рад наглашава да је тотална одбрана релативно уско схваћена и да је чак у том уском опсегу још увек недовољно остварена. Одређена питања попут свеобухватности одбране и нарочито духовне, односно идеолошке одбране остала су у потпуности ван оквира промишљања, разраде и остварења српског концепта тоталне одбране. Поред наведеног, у раду се поставља питање постојања нужних предуслова за реализацију концепта тоталне одбране попут снажних институција, стабилне политичке ситуације и друштвене кохезије с једне стране, као и разрешења стратегијске дилеме с којом се Србија суочава и која ће одредити судбину како војне неутралности, тако и концепта тоталне одбране, с друге стране.
Ključne reči
одвраћање
тотална одбрана
цивилна одбрана
унутрашње уравнотежавање
институције
друштвена кохезија
Reference
Blagojević, V. (2022a). Strateško promišljanje vojne neutralnosti Srbije: Mogućnosti, izazovi i rizici. Srpska politička misao, posebno izdanje, 123–146.
Blagojević, V. (2022b). Moć i sila. Medija centar „Odbrana“.
Borges, L., Ross Smith, N., & Eslami, M. (2025). State capacity, military modernisation, and balancing: A conditional model of state capacity neoclassical realism. Review of International Studies, 1–20. https://doi.org/10.1017/S0260210525000051
Đukić, A., & Vuletić, D. (2023). Organizacija sistema odbrane prema konceptu totalne odbrane na primeru Švajcarske, Švedske i Srbije. Međunarodni problemi, 75(4), 621–647.
Ejdus, F. (2008). Security, culture and identity in Serbia. Western Balkans Security Observer, (7–8), 38–64.
Gauthier, C. (2020). Le service militaire en Europe : Idée dépassée ou renouveau ? Les publications des jeunes IHEDN. https://jeunes-ihedn.org/wp-content/uploads/2020/06/Jeunes-IHEDN-Gauthier-Service-militaire.pdf
Golubović, M., Žnidaršič, V., & Stojković, D. (2025). Challenges of implementing the total defence concept in the defence system of the Republic of Serbia. International Conference Knowledge-Based Organization, 31(1), 96–103.
Jakovljević, V. (2022). Teorijsko i normativno-pravno određenje civilne odbrane i civilne zaštite. U V. Cvetković (Ur.), Pravni i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa (str. 61–80). Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama; Pravni fakultet u Novom Sadu; Međunarodni institut za istraživanje katastrofa.
Jovanović, M., & Budimir, Ž. (2014). Ka neophodnom preporodu srpske vojske. U S. Kurćubić Ružić (Ur.), Ka srpskom stanovištu (str. 127–152). Evro-Đunti.
Jovanović, M. (2021). Pojam „evropskih vrednosti“: Između snažne proklamacije i suštinske neodređenosti. Evropsko zakonodavstvo, (76), 5–30.
Jovanović, M. (2022). Značenja vojne neutralnosti Srbije. Srpska politička misao, posebno izdanje, 67–98.
Jovanović, M. (2025). Protivrečnosti vojne neutralnosti i koncepta odvraćanja: Primer Srbije. Nacionalni interes, 50(1), 63–87.
Lindgren, F., & Ödlund, A. (2017). Total defence at the crossroads. In C. Hull Wiklund et al. (Eds.), Strategic Outlook 7 (pp. 37–44). Swedish Defence Research Agency (FOI).
Lusenti, A. (2025). Politique de sécurité de la Suisse : Vers un nouveau réarmement moral. Stratos Digital – Revue scientifique militaire de l’Armée suisse, 1–17. https://www.vtg.admin.ch/dam/de/sd-web/bos64ws-C1aA/stratos_digital_113_Lusenti.pdf
Matthews, R., & Zhang Yan, N. (2007). Small country ‘total defence’: A case study of Singapore. Defence Studies, 7(3), 376–395.
Milenković, M., & Subotić, M. (2022). Nevojni aspekti strateškog odvraćanja. Vojno delo, (4), 52–63.
Milkovski, V., & Božić, S. (2023). Koncept totalne odbrane u strategiji odvraćanja Republike Srbije. Srpska politička misao, 80(2), 7–32.
Milosavljević, B. (2021). Totalna odbrana: Koncept odvraćanja odbijanjem neprijatelja. Odbrana, 18–24.
Mohler, M. (2018). La défense spirituelle : La contre-propagande en Suisse pendant la Seconde Guerre mondiale. Bulletin de l’Institut Pierre Renouvin, (47), 109–119.
Privat, E. (1969). À propos de la défense spirituelle. Revue Militaire Suisse, 114, 469–472.
Scruton, R. (2016). De l’urgence d’être conservateur. L’Artilleur–Éditions du Toucan.
Stanković, V. (2018). Društvena kohezija i njene institucije. Srpska politička misao, 62(4), 59–76.
Stojković, D., & Radović, B. (Prir.). (2024). Koncept totalne odbrane – sažetak. Ministarstvo odbrane, Sektor za politiku odbrane, Uprava za strategijsko planiranje; Medija centar „Odbrana“.
Lenihan, A. T. (2018). Balancing power without weapons: State intervention into cross-border mergers and acquisitions. Cambridge University Press.
Vejl, L. (1991). Civilna odbrana. Vojnoizdavački i novinski centar.
Veljković, S., Ostojić, M., & Žnidaršič, V. (2018). Izazovi popune Vojske Srbije aktivnom i pasivnom rezervom. Vojno delo, (7), 221–238.
Vračar, M., & Stanojević, G. (2019). Strateška kultura i koncept totalne odbrane. Vojno delo, (8), 294–315.
Vuković, D. (2022). Pravna država i poredak u senci. Mediterran Publishing.
Wither, J. K. (2020). Back to the future? Nordic total defence concepts. Defence Studies, 20(1), 61–81.
Živanović, V., & Radojević, S. (2024). Politika odbrane zasnovana na konceptu totalne odbrane. Politika nacionalne bezbednosti, 26(1), 165–188.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije. (2020a). Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Sektor za politiku odbrane, Uprava za strategijsko planiranje.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije. (2020b). Strategija odbrane Republike Srbije. Sektor za politiku odbrane, Uprava za strategijsko planiranje.
Zakon o odbrani, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 116/2007. (2007).
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 87/2018. (2018).
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).