ХОЛОКАУСТ, БОГ И ”ПАЦОВСКИ КАНАЛИ” ФИЛОСОФИЈЕ
Scindeks Asistent Scindeks Asistent — Sistem za uređivanje časopisa
PDF

Kako citirati

Soldat, O. (2023). ХОЛОКАУСТ, БОГ И ”ПАЦОВСКИ КАНАЛИ” ФИЛОСОФИЈЕ. POLITEIA, 22, 83-97. https://doi.org/10.5937/politeia0-34042

Sažetak

Аутор у есеју прати два основна механизма којима философија, после Другог светског рата, настоји да заобиђе тему холокауста. Реч је о философији Хајдегера, и o неомарксистичкoj мисли ”Франкфуртске школе”, најпотпуније изражене делом Теодора Адорна. Док се Хајдегер у раду сагледава као резултујућа приоритизација хтонског симболизма у култури вајмарске Немачке, која заобилази и гаси симболичку алтернативу представљену Касирером и Варбургом, дотле се и левичарска мисао Адорна уписује у матрицу, претходно одређену генеричким поступком метафизике, са њиховим заједничким називником: брисањем библијског језика из свести академије и философије. У раду се детаљније илуструју механизми којима философија даље холокауст и Јевреје лишава стратешког провизуријума. који им може да понуди једино ционистички пакет. Аутор тврди да је посреди философска фиксација на трајекторију генеричког-уопштеног постојања ”човека-као-врсте” (Маркс), коме је главна претња управо јеврејска посебност. 

Ključne reči

Аби Варбурх
Штефан Георге
симбол(изам)
Ернст Касирер
узлазни и силазни симболизам
симбол
знак
Давос
извесност
холокауст
DOI: 10.5937/politeia0-34042

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:

    1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

 

    1. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

 

  1. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).