Kako citirati
Sažetak
Миграције становништва су социјална, економска, безбедносна и политичка појава која карактерише савремене процесе глобализације. Посебно су изражене у Европи због развијених економско-социјалних услова и географског положаја у односу на земље у ближем и даљем окружењу које имају већи прираст становништва и слабију привредну развијеност. Република Србија се налази на Западнобалканској рути миграција ка развијеним европским земљама. Један од захтева Европске уније у преговарачком процесу са Србијом јесте и адекватно супротстављање ирегуларним миграцијама. Оне су предмет разматрања у оквиру преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност, чији је носилац Министарство унутрашњих послова. Истраживање има за циљ да установи како је Европска унија утицала на политику Србије у области супротстављања ирегуларним миграцијама. Анализираће се утицај на стратегијско-плански и нормативно-правни оквир рада, организацију, ресурсе и резултате рада институција унутрашње безбедности у супротстављању ирегуларним миграцијама. У истраживању је коришћена компаративна метода анализе садржаја теоријских радова у овој области, извештаја и службених докумената државних, међународних и невладиних организација, као и статистичких показатеља о миграторним кретањима у Србији и Европи. Истраживање је указало да је Србија унапредила систем контроле миграција и супротстављања ирегуларним, али и да константан прилив миграната и боравак на територији Србије представља релативно нов безбедносни ризик који захтева даљу пажњу државних институција.
Ključne reči
европске интеграције
унутрашња безбедност
Reference
Данас. 2024. „За две године број странаца на раду у Србији више него удвостручен – шта о овом тренду кажу стручњаци?” Данас, 2. фебруар 2024. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strani-radnici-radne-dozvole-posao-rad-radna-snaga/.
Драгишић, Зоран. 2015. „Миграције као безбедносни проблем.” Српска политичка мисао 50 (4): 367–386. DOI: 10.22182/spm.5042015.18.
Ђорић, Марија, и Страхиња Обреновић. 2024. „Страни терористички борци као потенцијални безбедносни проблем Србије.” Српска политичка мисао 87 (5): 9–26. DOI: 10.5937/spm87-52520.
Ђорић, Марија. 2018. „Утицај савремених миграција на развој екстремизма у Немачкој.” Култура полиса 35: 41–55.
Закон о азилу и привременој заштити, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/18.
Закон о азилу, „Службени гласник Републике Србије” бр. 109/2007.
Закон о граничној контроли, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/2018.
Закон о заштити државне границе, „Службени гласник Републике Србије” бр. 97/08 и 20/15 – др. закон.
Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве, „Службени гласник Републике Србије” бр. 103/07.
Закон о странцима, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/18 и 31/19.
Закон о странцима, „Службени гласник Републике Србије” бр. 97/08.
Закон о управљању миграцијама, „Службени гласник Републике Србије” број 107/12.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије [Комесаријат]. н.д. „Миграциони профили Републике Србије.” Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. https://kirs.gov.rs/cir/migracije/migracioni-profil-republike-srbije.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. н.д. „Измењен режим рада прихватних и азилних центара у Србији.” Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи приступ 20. новембар 2024. https://kirs.gov.rs/-lat/аktuelno/izmenjen-rezim-rada-prihvatnih-i-azilnih-centara-u-srbiji/4975.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. н.д. „Центри за азил и прихватни центри.” Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи приступ 30. јул 2022. https://kirs.gov.rs/-lat/azil/centri-za-azil-i-prihvatni-centri.
Мијалковић, Саша, и Душко Башкало. 2024. „Конфликтни потенцијал вахабијских заједница на подручју Западног Балкана.” Српска политичка мисао 87 (5): 29–51. DOI: 1 0.5937/spm87-52476.
Министарство за европске интеграције Републике Србије [МЕИ]. н.д. „Национална докумета.” Министарство за европске интеграције. Последњи приступ 20. фебруар 2023. https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/nacionalna-dokumenta/.
Министарство унутрашњих послова [МУП]. н.д. „Архива.” Последњи приступ 28. фебруар 2023. http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/arhiva.
Министарство унутрашњих послова [МУП]. 2021. Извештај о спровођењу Стратегије супротстављања ирегуларним миграцијама за период 2018–2020. година. Београд: Република Србија – МУП.
Нова српска политичка мисао. 2022. „Комесаријат за избеглице и миграције: Кроз Србију је до сада прошло 137.205 држављана Украјине. Омогућен им је приступ здравственим услугама, образовању и социјалној заштити и запошљавању.” Нова српска политичка мисао. 30. децембар 2022. http://www.nspm.rs/hronika/komesarijat-za-izbeglice-i-migracije-kroz-srbiju-je-do-sada-proslo-137.205-drzavljana-ukrajine.-omogucen-im-je-pristup-zdravstvenim-uslugama-obrazovanju-socijalnoj-zastiti-i-zaposljavanju.html.
Петровић, Зоран. 2024. „Савремене ирегуларне миграције у Републици Србији: Етички нормативни аспекти.” Српска политичка мисао 86 (4): 69–94. DOI: 10.5937/spm86-51396.
Политика. 2022. „Трострука миграција преко Србије, у 2022. било дупло више миграната него у 2021. години.” Политика. 30. децембар 2022. https://www.politika.rs/scc/clanak/530851/Trostruka-migracija-preko-Srbije-u-2022-bilo-duplo-vise-migranata-nego-u-2021-godini.
Стојшић, Јелена, и Предраг Мирковић. 2018. „Ирегуларне миграције као безбедносни ризик.” Војно дело 70 (4): 31–51. DOI: 10.5937/vojdelo1806031S.
Суботић, Милован. 2024. „Ирегуларне миграције као изазов регионалној и националној безбедности.” Политика националне безбедности 1. DOI: doi.org/10.5937/pnb26-49872.
Цветковић, Ненад. 2023. „Утицај европских интеграција на безбедност и одбрану Републике Србије.” Докторска дисертација. Универзитет одбране: Војна академија.
FRONTEX. 2022. “Migratory Routes – Western Balkan Route”. Frontex. Last Accessed 3 July 2022. https://frontex.europa.eu/we-know/migratory-routes/western-balkan-route/.
Kovačević, Nikola. 2022. “Access to the territory and push backs – Serbia, AIDA – Asylum Information Database.” European Council of Refugees and Exiles. 22 August 2022. https://asylumineurope.org/reports/country/serbia/-asylum-procedure/access-procedure-and-registration/access-territory-and-push-backs/#_ftn89.
Jakovljević, Nataša. 2022. „U Srbiji krijumčari uzimaju 1.000 do 6.000 evra po migrantu.” Radio Slobodna Evropa. 2. decembar 2022. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-migranti-krijumcarenje-presude/32158751.html.
Radio Slobodna Evropa. 2024. „Više od 100.000 migranata prošlo kroz Srbiju u 2023. godini.” Radio Slobodna Evropa. 23. januar 2024. https://www.slobodna-evropa.org/a/migranti-srbija-komesarijat-godisnji-izvestaj/32788495..html.
Radio Slobodna Evropa. 2024а. „Pad broja migranata u Srbiji za 70 odsto u odnosu na prošlu godinu, kaže Dačić.” Radio Slobodna Evropa. 6. avgust 2024. https://www.slobodna-evropa.org/a/manje-migranata-u-srbiji-2024-ivica-dacic/33067873.html.
Statista. 2023. „Number of illegal crossing between border-crossing points in the European Union from 2009. to 2021.” Statista. 26. february 2023. https://www.statista.com/-statistics/454775/number-of-illegal-entries-between-bcps-to-the-eu/.