Sažetak
Адекватна анализа борбе обавештајних служби против терористичких организација захтева приступ који се темељи на методама и средствима деловања обавештајних институција. Тероризам је међу најзаступљенијим безбедносним претњама у медијима и у јавном дускурсу. Све већа бруталност терористичких група и организација, често помињање у јавности и виралност терористичких аката на друштвеним мрежама довели су до тога да се створи специфичан страх према тероризму, због чега је рано откривање и заустављање терористичког деловања од изузетне важности. На пољу превентивног деловања против тероризма најважнију улогу имају обавештајне институције.Обавештајне институције пре свега користе специфичне методе и технике прикупљања података о терористичким претњама чиме се омогућава њихово откривање и пресретање. Поред тога, обавештајне институције се користе и необавештајним методама борбе које захтевају посебну анализу. Са друге стране, терористичке организације, поред извођења терористичких аката спроводе и делатности усмерене на ометање и дезавуисање обавештајних институција, што додатно отежава борбу против тероризма.
Ključne reči
обавештајне методе
необавештајне методе
тероризам
терористичке организација
терористички акт
Reference
Aftergood, Steven. 2009. „A GEOINT Analysis of Terorism in Afghanistan.”Federation of American Scientists [FAS]. 3. mart. https://fas.org/blogs/secrecy/2009/05/geoint_terrorism/.
Бајагић, Младен. 2015. Методика обавештајног рада, друго, измењено и допуњено издање. Београд: Криминалистичко-полицијскаакадемија.
Bergman, Ronen, and Mark Mazzetti. 2022. „The Battle for the World's Most Powerful Cyberweapon.” The New York Times Magazine. Jun 28. https://www.nytimes.com/2022/01/28/magazine/nso-group-israel-spyware.html.
Brent L. Smith, Jackson Cothren, Paxton Roberts and Kelly R. Damphousse. 2008. „Geospatial Analysis of Terrorist Activities: The Identification of Spatial and Temporal Patterns of Preparatory Behavior of International and Environmental Terrorists.” University of Arkansas. 26. februar. https://www.ojp.gov/pdffiles1/nij/grants/222909.pdf.
Byron Hunter, Thomas. 2009. „Targeted Killing: Self-Defense, Preemption, and the War on Terrorism.” Journal of Strategic Security 2 (2):1-52.
Counter Terrorism Policing. 2022. „Two men convicted of terorrism after digital experts hack devices and find Daesh propaganda.” November 3. https://www.counterterrorism.police.uk/two-men-convicted-of-terrorism-after-digital-experts-hack-devices-find-daesh-propaganda/.
Gaćinović, Radoslav. 2016. “Fiksiranje totalitarnog cilja i moć međunarodnog terorizma”. Politika nacionalne bezbednosti, No. 1/2016, str. 47-66.
Defence Intelligence Agency USA [DIA]. 2022. MASINT: Measurement and Signature Intelligence. Washington: Defence Intelligence Agency USA.
Despotović, Ljubiša, i Vanja Glišin. 2021. Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika. Sremski Karlovci: Kairos.
Diaz, Gustavo, and Alfonso Merlos. 2008. „The role of intelligence in the battle against terrorism on the internet: revising 3/11”. Research Institute for European and American Studies. January. https://www.files.ethz.ch/isn/48473/rieaspaper117.pdf.
Димитријевић, Војин. 2000. Тероризам. Београд: Библиотека: Самиздат.
Encyclopedia of Espionage (Encyclopedia.com). 2023. „MASINT: Measurement and Signature Intelligence”. May 5. https://www.encyclopedia.com/politics/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/measurement-and-signatures-intelligence-masint.
FAS: Intelligence Resource Program. 2000. „Measurement and Signature Intelligence (MASINT).” May 8. https://irp.fas.org/program/masint.htm.
Geneva Center for the Democratic Control of Armed Forces [DCAF]. 2017. SSR Backgrounder: Intelligence Services – Roles and responsibilities in good security sector governance. Geneva: Geneva Center for the Democratic Control of Armed Forces.
Global Security. 2023. „Imagery Intelligence.” 13. april. https://www.globalsecurity.org/intell/library/policy/army/fm/2-0/chap7.htm.
Intelligence Funcion: Signals Intelligence (SIGINT). 2023. 18. april. https://repository.library.georgetown.edu/bitstream/handle/10822/1041704/GUIX-501-01-14-W7-S4.pdf?sequence=1.
JEM Engenering. 2021. „SIGINT, ELINT and COMINT.” November. https://jemengineering.com/blog-sigint-elint-comint/.
Jevtović, Zoran. 2016. “Uloga društvenih mreža u promociji sajber terorizma”. Politika nacionalne bezbednosti, No. 1/2016, str. 99-119.
Кривични Законик Републике Србије. „Службени гласник Републике Србије”. бр. 64/2017, 104/2018 – одлука УС, 15/2021 и 89/2021, Члан 391.
Крстић, Марко. 2016. „Улога обавештајног фактора у борби против тероризма.” CIVITAS. 6 (1): 94-116.
Мијалковић, Саша. 2010. „Обавештајне структуре терористичких и криминалних организација.” НБП: Наука, безбедност, полиција – Журнал за криминалистику и право 15 (2): 101-114.
Мијалковић, Саша. 2015. Национална безбедност – треће, измењено и допуњено издање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Мијалковски, Милан. 2009. Обавештајне и безбедносне службе. Београд: Факултет безбедности у Београду – Службени гласник Републике Србије.
Милетић, Душан. 2019. „Тероризам као критичан догађаj”. Масте рад. Универзитет у Београду: Факултет безбедности.
Murrett, Robert B. 2006. „Geospital Intelligence (GEOINT) – Basic Doctrine”. Office of Geospital-Intelligence Menagement. 21. mart. https://irp.fas.org/agency/nga/doctrine.pdf.
Nino, Michele. 2007. „The Abu Omar case in Italy and the effects of CIA extraordinary renditions in Europe on law enforcement and intelligence ac tivities.” International Review of Penal Law 78 (2007/1-2): 113-141. https://www.cairn.info/revue-internationale-de-droit-penal-2007-1-page-113.htm.
Nomi, Rachele. 2021. „HUMINT: The human intelligence discipline.” Grey dynamics, October 23.https://greydynamics.com/humint-the-human-intelligence-discipline/#20_HUMINT_One_of_the_Six_Basic_Collection_Discipline.
Policy Center for the New South. 2022. „OSINT and Counter-Terrorism: Access to Data and (AI) Technologies in Africa.” June 15. https://www.policycenter.ma/events/osint-and-counter-terrorism-access-data-and-ai-technologies-africa.
Ронин, Роман. 2009. Обавештајни рад. Београд: Службени гласник. Факултет безбедности – Универзитет у Београду.
Симеуновић, Драган. 2009. Тероризам – општи део. Београд: Правни факултет.
Стајић, Љубомир. 2021. Основи система безбедности – са основана истраживања безбедносних појава. Нови Сад: Правни факултет у Новом Саду. стр. 231.
The Directorate for Mathematical and Fhysical Sciences [NSF], and The Intelligence Comunity. 2002. „Approaches to Combat Terrorism [ACT]: Opportunities for Basic Research.” November 19-21. https://www.nsf.gov/attachments/102809/public/ACT.pdf.
Трбојевић, Милован. 2017. „Необавештајни облик деловања обавештајних служби.” Српска политичка мисао 58 (4/2017): 319-334. doi: https://doi.org/10.22182/spm.5842017.17.
USC Dornsife. 2006. „4 Uses of Geospatial Intelligence.” April 15. https://gis.usc.edu/blog/4-uses-of-geospatial-intelligence/.
U.S. Department of Justice. 1999. „Tracking Terorists Through Open Source”. 1. april. https://www.ojp.gov/ncjrs/virtual-library/abstracts/tracking-terrorists-through-open-sources.
Weinberg, Leonard. Ami Pedahzur, and Sivan Hirsch-Hoefler. 2004. „The Challenges of Conceptualizing Terrorism”. Terrorism and Policical Violence 16 (4): 777–794. doi: https://doi.org/10.1080/095465590899768.
Живаљевић, Дргана, иЈуговић, Александар. 2014. „Тероризам као безбедносни проблем и друштвена девијација”.НБП: Наука, безбедност, полиција – Журнал за криминалистику и право 1 (1): 85-96.