Kako citirati
Sažetak
Циљ истраживања је да се испита како студенти педагогије разумеју улогу сопствених образовних искустава у обликовању кључних компетенција за будућу професионалну улогу. Истраживање је реализовано применом квалитативног приступа, а подаци су прикупљени путем полуструктурираног интервјуа у писаној форми, на узорку од 25 студената треће године Основних академских студија педагогије. Прикупљени подаци анализирани су применом тематске анализе. Резултати анализе показују да процес писања образовне биографије доприноси развоју саморазумевања, односно слике о себи, јер омогућава студентима да препознају сопствене особине, вредности и обрасце учења, као и да реинтерпретирају сопствени образовни пут. У домену професионалних компетенција, студенти као кључне елементе будуће педагошке улоге издвајају емпатију, стрпљење, комуникационе вештине, стручна знања и спремност на континуирано учење. Ове компетенције испитаници виде у директној вези са личним искуствима и рефлексијом о сопственом образовном развоју. Налази истраживања указују да образовна биографија представља значајан рефлексивни алат у високошколском образовању будућих педагога, јер повезује искуствено учење, саморазумевање и развој професионалних компетенција. Тиме се доприноси дубљем разумевању процеса формирања професионалног идентитета током студија.
Ključne reči
професионални развој
високо образовање
рефлексивно учење
саморазумевање
Reference
Закон о високом образовању (2017), Службени гласник РС. Бр. 88/2017, 27/2018, 73/2018, 67/2019, 6/2020, 11/2021, 67/2021, 76/2023, 19/2025.
Adeoye-Olatunde, O. A., & Olenik, N. L. (2021). Research and scholarly methods: Semi-structured interviews. Journal of the American College of Clinical Pharmacy, 4(10), 1358-1367. https://doi.org/10.1002/jac5.1441
Alt, D., Naamati-Schneider, L., & Weishut, D. J. N. (2023). Competency-based learning and formative assessment feedback as precursors of college students’ soft skills acquisition. Studies in Higher Education, 48(12), 1901-1917. https://doi.org/10.1080/03075079.2023.2217203
Aref, L., & Stensaker, B. (2025). How is student-centred learning translated within the European Higher Education Area? Studies in Higher Education, 1-15. https://doi.org/10.1080/03075079.2025.2605101
Azungah, T. (2018). Qualitative research: deductive and inductive approaches to data analysis. Qualitative Research Journal, 18(4), 383-400. https://doi.org/10.1108/QRJ-D-18-00035
Bergan, S., & Matei, L. (2020). The future of the Bologna process and the European Higher Education Area: New perspectives on a recurring topic. In A. Curaj, L. Deca, & R. Pricopie (Eds.), European higher education area: Challenges for a new decade (pp. 361-373). Springer. https://doi.org/10.1007/978-3-030-56316-5_23
Braun, V., & Clarke, V. (2021). Thematic analysis: A practical guide. SAGE.
Bremner, N. (2021). The multiple meanings of ‘student-centred’ or ‘learner-centred’ education, and the case for a more flexible approach to defining it. Comparative Education, 57(2), 159-186. https://doi.org/10.1080/03050068.2020.1805863
Cahyani, V. P., Ahmad, F., Soekarman., & Nawi, M. Z. M. (2024). Authentic assessment as a solution to enhance deep learning and maintain academic integrity in higher education. Journal of Educational Analytics, 3(3), 531-544. https://doi.org/10.55927/jeda.v3i3.12393
Clarke, V., & Braun, V. (2017). Thematic analysis. The Journal of Positive Psychology, 12(3), 297-298. https://doi.org/10.1080/17439760.2016.1262613
Ćetojević, H. (2023). Evaluation of informal education in higher education. Norma, 28(2), 167-180. https://doi.org/10.5937/norma28-47755
Dominicé, P. (2000). Learning from our lives: Using educational biographies with adults. Jossey-Bass.
Dvir, N. (2024). Using narrative pedagogy for novice teachers’ professional development. Professional Development in Education, 50(4), 625-637. https://doi.org/10.1080/19415257.2021.1895285
European Commission. (2018). European higher education area and Bologna process implementation report. Publications Office of the European Union.
Kalmar, L. i Janković, A. (2021). Kompetencije nastavnika razredne nastave kao činilac efikasnosti obrazovanja u savremenoj školi. Norma, 26(2), 149-157. https://doi.org/10.5937/norma2102149K
Li, M. (2022). Student-centred learning and formative assessment: a possible answer to online language and literature teaching and learning. In C. Hampton & S. Salin (Eds.), Innovative language teaching and learning at university: facilitating transition from and to higher education (pp. 93-102). Research-publishing.net. https://doi.org/10.14705/rpnet.2022.56.1376
Liamputtong, P. (2020). Qualitative research methods (5th ed.). Oxford University Press.
Pongračić, L. i Marinac, A. M. (2020). Metoda refleksije kao metoda za unapređenje odgojno-obrazovnog procesa. Časopis za odgojne i obrazovne znanosti Foo2rama, 4(4), 91-104.
Radulović, L. R. (2007). Istraživanje i razvijanje obrazovanja nastavnika za refleksivnu praksu-kritički prikaz jednog istraživanja kao građenja obrazovnog programa. Pedagogija, 62(4), 597-609.
Rome Ministerial Communiqué. (2020). Rome Ministerial Communiqué. European Higher Education Area. https://ehea2020rome.it/storage/uploads/5d29d1cd-4616-4dfe-a2af-29140a02ec09/BFUG_Final_Draft_Rome_Communique-link.pdf
Rutherford, S., Pritchard, C., & Francis, N. (2025). Assessment is learning: developing a student-centred approach for assessment in higher education. FEBS Open Bio, 15, 21-34. https://doi.org/10.1002/2211-5463.13921
Shalev, M., & Gidalevich, S. (2024). Social emotional learning in teacher education: Biographical narrative as a method for professional development. Education Sciences, 14(8), 821. https://doi.org/10.3390/educsci14080821
Simel Pranjić, S. (2021). Brižnost nastavnika iz perspektive učenika i nastavnika: Implikacije za inicijalno obrazovanje nastavnika. Metodički ogledi: časopis za filozofiju odgoja, 28(2), 121-149. https://doi.org/10.21464/mo.28.2.8
Sirianansopa, K. (2024). Evaluating students’ learning achievements using the formative assessment technique: a retrospective study. BMC Medical Education, 24, 1373. https://doi.org/10.1186/s12909-024-06347-5
Sokhanvar, Z., Salehi, K., & Sokhanvar, F. (2021). Advantages of authentic assessment for improving the learning experience and employability skills of higher education students: a systematic literature review. Studies In Educational Evaluation, 70, 101030. https://doi.org/10.1016/j.stueduc.2021.101030
Spasenović, V. i Kraguljac, N. (2023). Autoportret profesionalne uloge pedagoga. Nastava i vaspitanje, 72(2), 169-184. https://doi.org/10.5937/nasvas2302169S
Stančić, M., Radulović, L. i Jovanović Milanović, O. (2023). Zašto (ne) istraživati sopstvenu praksu: perspektiva praktičara u obrazovanju. Inovacije u nastavi, 35(2), 16-29. https://doi.org/10.5937/inovacije2202016S
Stanisavljević Petrović, Z. i Marković, M. (2024). Kreativne prakse u razvoju kompetencija budućih pedagoga. DHS, 1(25), 759-782. https://doi.org/10.51558/2490-3647.2024.9.1.759
Šimek, L., Ledić, J. i Martinac Dorčić, T. (2020). Kompetencije pedagoga za inkluzivnu praksu. Napredak: Časopis za interdisciplinarna istraživanja u odgoju i obrazovanju, 161(3-4), 291-314.
Tot, D. (2020). Studentska sjećanja i refleksija u izgradnji profesionalnog identiteta nastavnika. Napredak: Časopis za interdisciplinarna istraživanja u odgoju i obrazovanju, 161(3-4), 221-236.
UNESCO. (2021). Reimagining our futures together: A new social contract for education. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000379707
UNESCO. (2022). Knowledge-driven actions: Transforming higher education for global sustainability. https://doi.org/10.54675/YBTV1653
Urkia-Basterra, I., Imaz Agirre, A., & Álvarez-Huerta, P. (2025). Soft skills development in work-based learning: a systematic literature review. Higher Education, Skills and Work-based Learning, 15(4), 740-757. https://doi.org/10.1108/HESWBL-11-2024-0348
Vallis, C. (2025). Authentic assessment in higher education: the spectre of lost futures. Teaching in Higher Education, 30(3), 744-751. https://doi.org/10.1080/13562517.2024.2362217
Wagenaar, R. (2022). The myth of power: Governing reform in the Bologna process of higher education. In M. Klemenčič (Ed.), From actors to reforms in European higher education: A Festschrift for Pavel Zgaga (pp. 45-63). Springer International Publishing. https://doi.org/10.1007/978-3-031-09400-2_4
Willig, C., & Rogers, W. S. (Eds.). (2017). The SAGE handbook of qualitative research in psychology. Sage.