Структурисани модели интегрисаног курикулума у нижим разредима основне школе
Scindeks Asistent Scindeks Asistent — Sistem za uređivanje časopisa
PDF

Kako citirati

Metić, A. (2026). Структурисани модели интегрисаног курикулума у нижим разредима основне школе. Norma, 31(1), 25-40. https://doi.org/10.5937/norma31-63350

Sažetak

Интегрисани курикулум је савремен приступ у нижим разредима основне школе који превазилази традиционалну дисциплинарну фрагментацију и промовише холистички развој ученика млађег школског узраста. У раду се анализирају теоријске основе, структура и примена интегрисаног курикулума, са фокусом на тематске, проблемске и пројектне моделе интеграције. Наглашене су кључне вредности приступа – развијање личног и социјалног идентитета, стваралаштва, одговорности, сарадње, аутономије и искуственог учења – засноване на конструктивистичким принципима и Колбовом циклусу искуственог учења. Посебно се истиче важност интердисциплинарног планирања, повезивања области, тематског организовања садржаја, пројектно-оријентисаних активности и улоге учитеља као фацилитатора. Рад разматра динамичност планирања (од исхода учења до евалуације), индикаторе успешности и ефекте на мотивацију, критичко мишљење и социјалне компетенције ученика. Такође, указано је на ограничења и изазове: ригидност распореда, приоритет традиционалних предмета, недостатак ресурса, недовољна припремљеност наставника, институционални отпор и неједнакости у примени. Закључно, интегрисани курикулум показује значајан потенцијал за унапређење квалитета образовања у нижим разредима, али његова ефикасна реализација захтева системску подршку, континуиран професионални развој учитеља, флексибилне политике и сарадњу са породицом и заједницом, чиме се одговара захтевима савременог европског и националног образовног контекста.

 

Ključne reči

интегрисани курикулум
тематско планирање
искуствено учење
интердисциплинарна интеграција
холистички развој
DOI: 10.5937/norma31-63350

Reference

Дедај, М. (2019). Акциона истраживања у функцији рефлексивне праксе васпитача. Синтезе, 8(16), 87-94. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-902X/2019/2217-902X1916087X.pdf

Јелић, М. и Зорић Вучина, М. (2017). Савремене концепције курикулума предшколског васпитања у Црној Гори. Иновације у настави – часопис за савремену наставу, 30(4), 14-34. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-2334/2017/0352-23341704014J.pdf

Ковачек-Станић, Г. (2010). Аутономија детета у савременом породичном праву. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 44(3), 141-162. https://zbornik.pf.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2018/12/doi_10.5937_zrpfns44-0048.pdf

Кулић, Р. и Деспотовић, М. (2010). Увод у андрагогију. Београд: Свет књиге.

Маврић, М. (2023). Иинтегрисани курикулум као исход савремених методичких стратегија учења и поучавања васпитача и учитеља првог разреда основне школе у процесу формирања почетних математичких појмова [Докторска дисертација, Департман за Педагошко-психолошке науке Универзитета у Новом Пазару]. Национални репозиторијум дисертација у Србији. https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21513

Маројевић, Ј. (2016). Од епистемологије до скривеног курикулума – критичка vs. банковна педагошка перспектива. Настава и васпитање, 65(1), 125-138. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0547-3330/2016/0547-33301601125M.pdf

Миленовић, Ж. (2013). Наставник у инклузивној настави. Београд: Задужбина Андрејевић.

Миленовић, А. (2017). Разредна настава: иновативни дидактичко-методички модели. Београд: Задужбина Андрејевић.

Миленовић, Ж. (2021). Елементарна дидактика. Лепосавић: Учитељски факултет.

Миленовић, Ж. (2022). Методика васпитно-образовног рада. Лепосавић: Учитељски факултет.

Радовић, В. (2021). Дидактика расуђивања. О развоју наставе и дидактике кроз историју. Београд: Учитељски факултет.

Рајчевић, П. (2017). Демократичност као предуслов испољавања креативности у систему васпитања и образовања. Педагогија, 22(1), 39-47. https://www.forumpedagoga.rs/wp-content/uploads/2018/07/Pedagogija%20broj%201%20za%202017.pdf

Рајчевић, П. и Круљ, Ј. (2020). Речник дидактичких појмова. Лепосавић: Учитељски факултет.

Рајчевић, П. (2020). Схватања дидактичара о примени метода наставног рада. Зборник радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 14, 215-227. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-9343/2020/1452-93432014215R.pdf

Сучевић, В. и Срдић, В. (2012). Структура новог курикулума у функцији европског концепта квалитетног основног образовања – отварање простора за аутономију школа и наставника. Синтезе, 1(1), 29-49. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-902X/2012/2217-902x1201029S.pdf

Aoki, T., Pinar, W., & Irwin, R. (2004). Curriculum in a New Key. New York: Routledge.

Dardanou, M., & Brito, R. (2024). Family involvement in early childhood education and care: Insights from Portuguese and Norwegian curriculum frameworks. Social Sciences, 13(12), 694. https://www.mdpi.com/2076-0760/13/12/694

Devi, M. K. K., & Thendral, M. S. (2023). Using Kolb’s Experiential Learning Theory to Improve Student Learning in Theory Course. Journal of Engineering Education Transformations, 37(1), 70-81. https://doi.org/10.16920/jeet/2023/v37i1/23133

Hughes, S., Russo, J. A., Mansfield, J., Green, A., Jones, D., Vale, C., & Berry, A. (2022). Co-designing integrated mathematics and science lesson learning sequences for primary education. International Journal of Innovation in Science and Mathematics Education, 30(4), 64-76. https://openjournals.library.sydney.edu.au/CAL/article/view/15894

Moreira, T., Martins, J., Silva, C., & Berrocal de Luna, E. (2023). Building partnerships in education through a story‑tool based intervention: Parental involvement experiences among families with Roma backgrounds. Frontiers in Psychology, 14, 1012568. https://www.frontiersin.org/journals/psychology/articles/10.3389/fpsyg.2023.1012568/full

Ow-Yeong, Y. K., & Yeter, I. H. (2023). Learning data science in elementary school mathematics: A comparative curriculum analysis. International Journal of STEM Education, 10(1), 8. https://link.springer.com/article/10.1186/s40594-023-00397-9

Posner, G. (2004). Analiying the curicculum. Boston: McGraw-Hill.

Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: Filozofski fakultet.

Shaw, J. (2019). Teaching Note-A Call for Including Theories of Evaluation in Program Evaluation Courses Taught in Schools of Social Work. Journal of Social Work Education, 55(3), 596-601. https://www.researchgate.net/publication/332391321_Teaching_Note-A_Call_for_Including_Theories_of_Evaluation_in_Program_Evaluation_Courses_Taught_in_Schools_of_Social_Work

Sodergren, C. D., Kettler, T., Sulak, T., & Payne, A. (2023). Teacher Self-Efficacy, Innovativeness, and Preparation to Teach Cross-Curriculum Skills. International Journal of Contemporary Educational Research, 10(1), 197-209. https://ijcer.net/index.php/pub/article/view/419

Ye, P. & Xu, X. (2023). A case study of interdisciplinary thematic learning curriculum to cultivate 4C skills. Frontiers in Psychology, 14, 1080811. https://www.frontiersin.org/journals/psychology/articles/10.3389/fpsyg.2023.1080811/full

Yeter, I. H., Yang, W., & Sturgess, J. B. (2024). Global initiatives and challenges in integrating artificial intelligence literacy in elementary education: Mapping policies and empirical literature. Future in Educational Research, 2(4), 382-402. https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/fer3.59

Yosepha, A. (2023). Contribution of Project‑based Learning and Integrated Learning to Develop Students’ HOTS. International Conference on Research in Education and Science, 1628-1641. https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED654461.pdf

Whitman, G. (2020). A Curricular Critique of School Dress Codes. Clearing House: A Journal of Educational Strategies, Issues and Ideas, 93(2), 72-77. https://www.researchgate.net/publication/339055039_A_Curricular_Critique_of_School_Dress_Codes

Wieselmann, J. R., Sager, M. T., & Price, B. C. (2022). STEM Project-Based Instruction: An Analysis of Teacher-Developed Integrated STEM PBI Curriculum Units. Education Sciences, 12(9), 626. https://www.mdpi.com/2227-7102/12/9/626