Između upravljanja i nezavisnosti - sudski i tužilački saveti u Srbiji u uporednopravnoj perspektivi

Sažetak

Sudski i tužilački saveti se smatraju ključnim institucionalnim mehanizmima za zaštitu nezavisnosti i samostalnosti sudstva i javnog tužilaštva, uz istovremeno obezbeđivanje efikasnog upravljanja i odgovornosti. U Srbiji su ova tela uspostavljena 2009. godine nakon usvajanja Ustava iz 2006. godine, sa ciljem depolitizacije postupaka izbora, napredovanja i disciplinske odgovornosti sudija i javnih tužilaca. Ustavni amandmani usvojeni 2022. godine, kao i novi set pravosudnih zakona iz 2023. godine, značajno su preoblikovali sastav i nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Međutim, izmenama pravosudnog zakonodavstva iz januara 2026. godine ponovo je otvorena rasprava o efikasnosti pravosudnih saveta u uspostavljanju ravnoteže između dva cilja: institucionalnog upravljanja i zaštite sudske i tužilačke nezavisnosti (samostalnosti).

U radu je primenjen problemski pristup kako bi se ispitalo da li postojeći institucionalno uređenje i praksa sudskih i tužilačkih saveta u Srbiji delotvorno doprinose zaštiti nezavisnosti i samostalnosti, ili određena rešenja u oblasti upravljanja mogu podrivati postavjlene ciljeve. Analiza je usmerena na pravni okvir i praktično funkcionisanje saveta, uključujući sastav, nadležnosti i uloge u donošenju ključnih odluka koje se odnose na sudstvo i javno tužilaštvo. Srpski model se procenjuje u svetlu relevantnih evropskih standarda, uključujući mišljenja Venecijanske komisije i drugih tela Saveta Evrope, kao i kroz uporedne primere iz evropskih pravnih sistema. Na toj osnovi, rad identifikuje strukturne i praktične izazove koji mogu ograničiti sposobnost saveta da štite nezavisnost, uz istovremeno obezbeđivanje transparentnog i odgovornog upravljanja pravosudnim sistemom.