Kako citirati
Sažetak
Ovaj članak istražuje da li standard „utiska pristrasnosti“, kako ga je razvio Evropski sud za ljudska prava, u srpskom pravu funkcioniše kao stvarno delotvoran pravni standard ili ostaje pre svega normativni ideal. Istraživanje postavlja sledeće pitanje: u kojoj meri je srpsko pravosuđe prevazišlo formalno usvajanje ovog standarda i pristupilo njegovoj suštinskoj primeni u disciplinskim postupcima i institucionalnoj praksi, posebno u uslovima sve veće javne kontrole i digitalne komunikacije? Kroz kvalitativnu analizu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, srpskih zakona, etičkih kodeksa i dokumentovanih disciplinskih slučajeva, studija identifikuje značajan jaz u primeni između evropskih zahteva i domaće stvarnosti. Nalazi ukazuju da, iako je standard percipirane nepristrasnosti priznat u srpskim pravnim aktima, njegova dosledna primena izostaje, naročito kada se ponašanje sudija ocenjuje u kontekstu medijske izloženosti i aktivnosti na internetu. Članak zaključuje da je neophodno sprovesti konkretne institucionalne mere koje bi prevazišle ovaj jaz i ojačale mehanizme za zaštitu i stvarne i vidljive sudijske nepristrasnosti, kako bi se dodatno učvrstilo poverenje javnosti u pravosudni sistem.