Kako citirati
Sažetak
Историјска учења и покушаји да се разуме целокупно учешће жена у криминалу показали су нам да се у одређеним моментима идеја коју је наука имала о учешћу жена своди на њено подстицање или помагање у чињењу злочина. Наиме, сматра се да је „витешко” понашање мушкарца допринело све ређем откривању криминалног понашања жене. Једна од карактеристика која преовладава у већини случајева када се жена појављује као извршилац кривичног дела јесте да то не чини сама. Код жена преовлађује афект и она је самостална у улози злочинца када је учињена у афекту, посебно када изврши убиства или тешке телесне повреде интимног партнера или блиског лица, али када се озбиљно бави злочиначким, рецидивистичким и професионалним активностима, најчешће је у пратњи других лица, па се јавља као саизвршилац или као саучесник у кривичном делу. Сматрамо да је ова тема интересантна за разматрање из разлога што би укупна статистика могла бити веома различита у односу на укупно учешће жена у криминалу ако су у било ком тренутку остављене саме, а такође и у зависности од тога ко се појављује у улози саизвршиоца. Анализом теоријског сагледавања проблема и статистике у нашој земљи, желимо да проверимо да ли су таква схватања тачна и да ли бисмо могли да допринесемо разумевању и превенцији женског криминала у Северној Македонији и окружењу.