Ograničenje slobode izražavanja u praksi Evropskog suda za ljudska prava i pojam dezinformacija

Sažetak

Fenomen širenja dezinformacija je dobro poznat, međutim on se intenzivirao prvenstveno zbog napretka tehnologije. Osim toga, u okolnostima neizvesnosti i krize uvek postoji povećana želja za dodatnim informacijama. Neke države su čak pribegle nejasnim ili prestrogim zakonima ili derogacijama prava u slučaju vanrednog stanja u javnosti. Evropski sud za ljudska prava ne pridaje posebnu važnost terminu dezinformacija prilikom procene opravdanosti ograničenja slobode izražavanja. Ipak, mogu se razlikovati dva ključna elementa dezinformacija, istinitost informacija i namera autora. Prilikom utvrđivanja da li je mešanje u slobodu izražavanja opravdano, Evropski sud za ljudska prava ovim elementima daje određenu težinu, ali zajedno sa sveobuhvatnom analizom drugih relevantnih faktora koji su se razvili u njegovoj praksi, što je ujedno i ključno za očuvanje slobode izražavanja. Strah od širenja dezinformacija ne sme navesti vlasti da jednostavno usvoje stroge i/ili neodređene zakone, sa oštrim kaznama, koji možda neće ispuniti standarde zaštite slobode izražavanja. Međutim, izraz dezinformacija može imati vrednost u stvaranju politike koja je usmerena na podizanje nivoa verodostojnosti informacija uopšte.