Sažetak
Etiologija Parkinsonove bolesti (PB) ostaje nejasna, pri čemu je starenje identifikovano kao glavni faktor rizika. Epidemiološki podaci ukazuju na porast prevalencije PB sa starenjem, sa zahvatanjem 1-2% osoba starijih od 65 godina. Incidencija PB brzo raste sa godinama, dostižući vrhunac u osmoj deceniji života.
Motorne simptome u starijoj grupi obolelih od PB karakteriše teža forma hipokinetskog sindroma, posturalna nestabilnost, poremećaji hoda i aksijalni deformiteti. Nemotorni simptomi, uključujući kognitivno oštećenje, poremećaje spavanja i disautonomiju, značajno utiču na kvalitet života. Učestalost demencije i opšte fizičke slabosti povećava se sa starošću i trajanjem PB.
Ova starosna grupa suočava se sa većim rizikom od neželjenih efekata antiparkinsonih lekova, što zahteva prilagođavanje terapije u skladu sa progresijom motornih i nemotornih simptoma.
Diferencijalna dijagnoza PB u odnosu na druge parkinsone sindrome može biti izazov zbog preklapanja simptoma i odsustva specifičnih dijagnostičkih alata. Prisustvo blagih parkinsonih znakova kod starije populacije ukazuje na mogući lošiji ishod, uključujući demenciju, invaliditet i mortalitet.
Ovaj pregledni rad pruža sveobuhvatan uvid u kliničke manifestacije, terapijske mogućnosti i diferencijalnu dijagnozu PB kod starijih odraslih osoba, naglašavajući važnost individualnog pristupa lečenju.
Ključne reči
starenje
motorni i nemotorni simptomi