Sažetak
Cilj ovog rada je da odredi ulogu EKG-a u dijagnozi, prognozi i terapiji naslednih aritmijski sindroma. Dijagnoza Brugada sindroma se postavlja kada je prisutna elevacija ST segmenta oblika svoda ili platoa (tip 1) ≥ 2mm u ≥ 1 od desnih prekordijalnih odvoda V1 do V2. Long QT sindrom se dijagnostkuje u prisustvu jednog od faktora: QTc ≥ 480 ms, QTc ≥ 460 ms kod pacijenata sa neobjašnjenom sinkopom, nalaz jasne patogene mutacije ili risk skor > 3. Polimorfnu ventrikularnu tahikardiju (VT) Torsades de Pointes odlikuju QRS kompleksi koji se okreću kao točak oko izoelektrične linije. Slika rane repolarizacije kod bolesnika reanimiranih od neobjašnjene ventrikularne fibrilacije (VF)/polimorfne VT ili kod žrtava od naprasne srčane smrti (SCD) sa negativnom autopsijim je dovoljna za dijagnozu Sindroma rane repolarizacije. Dijagnoza Short QT sindroma se postavlja na osnovu prisustva QTc ≤ 340 ms ili QTc ˂ 360 ms koji je udružen sa jednim ili više od sledećih faktora: patogena mutacija, preživeli srčani zastoj usled VT/VF, familijarno prisustvo ove kanalopatije i porodična istorija SCD ≤ 40 godine života. Kateholaminergična polimorfna ventrikularna tahikardija se manifestuje u EKG-u kao bidirekciona VT ili polimorfne komorske ekstrasistole ili VT koje su izazvane vežbom ili kateholaminima.