Abstract
Čovek predstavlja složen biološki ekosistem koji čine sopstveni organizam i mikrobiom koji ga naseljava. Mikrobiom obuhvata trilione mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i arhee, zajedno sa njihovim metaboličkim produktima, genima i pripadajućim genskim produktima. Ovaj složeni ekosistem obavlja brojne fiziološki važne funkcije, učestvujući u procesima varenja, sintezi vitamina, zaštiti od patogena i interakciji sa supstancama iz spoljašnje sredine.
Među njegovim najznačajnijim ulogama ističe se doprinos mikrobiote razvoju i sazrevanju imunskog sistema. Odnos između imunskog sistema i mikrobiote izuzetno je višestruk i dvosmeran, pri čemu ostvaruje sistemske efekte koji prevazilaze lokalna tkiva u kojima se te interakcije primarno odvijaju.
Narušavanje ove ravnoteže dovodi do disbioze, stanja koje je povezano sa nastankom različitih inflamatornih i autoimunskih poremećaja. Rasvetljavanje uzajamnih regulatornih mehanizama koji povezuju imunski sistem i mikrobiotu ključno je za razumevanje patofizioloških procesa koji nastaju kada dođe do poremećaja u njihovoj interakciji.
Ovaj pregledni rad ima za cilj da predstavi ulogu mikrobiote u razvoju i fiziološkom funkcionisanju imunskog sistema radi boljeg razumevanja posledica disbalansa unutar ovog odnosa.