Sažetak
Fizička aktivnost (FA) osoba sa multiplom sklerozom (oMS) je povezana sa brojnim pozitivnim efektima na telesne funkcije kao što su mobilnost, balans, zamor,
kognicija i poboljšava sveukupni kvalitet života obolelih. Skorašnja istraživanja ističu i mogućnost uticaja FA na progresiju bolesti, pa čak i na smanjenje rizika od njenog
nastanka. Uprkos ovim činjenicama, oMS su i dalje manje fizički aktivne od opšte populacije sa sedentarnim načinom života., te poboljšanje FA treba da bude jedan
od važnih ciljeva u sklopu njihovog lečenja.
U cilju adekvatnog kreiranja ciljeva vezanih za poboljšanje FA, oMS treba uputiti specijalisti rehabilitacione medicine od samog početka bolesti. Programi koji uključuju
hodanje, jedan su od vidova FA koji oMS preferiraju i trebalo bi ih prioritizovati kod obolelih sa lakim i srednjim stepenom onesposobljenosti. Posebnu pažnju takođe treba usmeriti na obolele sa teškim stepenom onesposobljenosti u smislu poboljšanja dostupnosti prostora i pomoći, što bi omogućilo veći stepen fizičke aktivnosti ove grupe pacijenata.
Prepreke vezane za smanjenu FA potiču sa jedne strane od zdravstvenog stanja obolelih, njihovih kognitivnih i bihejvioralnih karakteristika, a sa druge strane, vezani su za uslove sredine i socijalni kontekst. Zbog svega toga, pri planiranju fizičkih aktivnosti veoma je važno uključiti obolele i uzeti u obzir njihove afinitete ka određenom modalitetu FA. Adherenca obolelih za programe FA u dužem vremenskom periodu nije dovoljno ispitana.
Ovaj faktor smatra se jednim od najvažnijih za povećanje FA i fokus budućih istraživanja treba usmeriti ka njegovom ispitivanju.