Sažetak
Увод: С обзиром на важну улогу коју глутатион трансферазе клас омега (GSTO) имају у одржавању редокс равнотеже и у урођеној имуности, може се препоставити да полиморфизми гена GSTO1 (rs4925) и GSTO2 (rs156697) имају потенцијални ефекат на разлике које постоје у клиничким манифестацијама COVID-19.
Циљ: Да се испита потенцијална веза између ових полиморфизама и биохемијских, коагулационих и инфламаторних лабораторијских параметара у групи пацијената који су имали блажи и тежи облик COVID-19.
Методе: Полиморфизми измене једног нуклеотида GSTO1 и GSTO2 су одређивани qPCR методом код 251 пацијента оболелог од COVID-19.
Резултати: Полиморфизми GSTO1 и GSTO2 корелирају са биохемијским лабораторијским профилом COVID-19 пацијената. Добијене су статистички значајно више вредности CRP (p=0,035), IL-6 (p = 0,047) и D-димера (p=0,014) код носилаца референтног GSTO1*C алела у поређењу са вредностима овох параметара код пацијената носилаца варијантног GSTO1*А алела. COVID-19 пацијенти носиоци GSTO2*G алела имали су значајно ниже вредности CRP (p = 0,033). Пацијенти који су били хомозиготни носиоци варијантног GSTO1*A алела или варијантног GSTO2*G алела су имали значајно више вредности серумског гвожђа (p=0,019, p=0,052, редом).
Закључак: Повезаност GSTO1 и GSTO2 полиморфизама са лабораторијским параметрима инфламације и коагулације имају потенцијални клинички значај у идентификацији оних пацијената који су склонији неадекватном имунском одговору на присуство вируса или појави тромбозе.
Кључне речи: COVID-19, полиморфизми, инфламација, GSTO1, GSTO2