Abstract
Kičma ima veliki broj bitnih uloga u čovekovom organizmu. Njene krivine se najčešće koriste da okarakterišu posturu. Cilj ove studije je da se proceni prevalenca deformiteta kičme kod najmlađe školske dece, kao i da se pronađe razlika u prevalenci kičmenih deformiteta kod dece različitog pola, uzrasta i stepena uhranjenosti. Na uzorku od 229 ispitanika, metodom inspekcije, dva lekara specijalista ortopedije procenila su rasprostranjenost deformiteta kifoze, skolioze, lumbalne hiperlordoze i tortikolisa, među decom beogradskih osnovnih škola. Procenjeno je da 23.1% ispitanika ima neki od deformiteta kičme, ali da pol, uzrast i uhranjenost ne utiču značajno na prevalencu ovog deformiteta. Redovna kontrola posturalnog statusa kičme, koja bi se sprovodila jednom godišnje, dovoljna je da utvrdi eventualno postojanje deformiteta u početnom stadijumu, dok se kooperacija lekara i nastavnika fizičkog vaspitanja mora poboljsati. Časovi fizičkog vaspitanja moraju više biti orijentisani na prevenciju i tretman posturalnih deformiteta najmlađih.