Abstract
Hiperhomocisteinemija je uvrštena u nekonvencionalne faktore rizika kardiovaaskularnog morbiditeta, uzročnoposledično u oba smera je povezana sa oksidativnim stresom, endotelnom disfunkcijom, ćelijskim signalnim mehanizmima i apotozom. Brojne kliničke i eksperimentalne studije su objasnile mehanizme i kliničku ekspresiju protrombotičnog i aterosklerotičnog delovanja homocisteina. Osnovni patološki supstrat, prethodna terapija i sama hirurška intervencija su povezani sa stanjem oksidativnog stresa i endotelne disfunkcije čiji je jedan od važnih činilaca povišen plazmatski nivo homocisteina. Novija istraživanja ukazuju na mogućnosti uspešnog korigovanja hiperhomocisteinemije posebno sekudarne.
DOI:
10.5937/mckg50-11492