Sažetak
U skladu sa već osmotrenim trendovima povećanja temperature vazduha, izmenjenog režima padavina i produžetka vegetacione sezone, kao i sa predviđanjima da će se klimatski uslovi u Srbiji izrazito pogoršavati, a rizici u poljoprivrednoj proizvodnji povećavati, cilj ovog rada je da se proceni ranjivost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji pod uticajem klimatskih promena na osnovu percepcije farmera. Tim eksperata iz svih oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama i zemljištem, je sastavio pitanja za “on line” anketu, poluotvorenog tipa. Prikupljanje podataka je vršeno putem interneta, uglavnom se oslanjajući na društvene mreže. Na upitnik je odgovorilo ukupno 141 ispitanik. Analiza podataka je vršena putem deskriptivne statistike a primenjena je analiza glavnih kompomenti (PCA) s Varimax rotacijom. Uočena su dva faktora (i) uticaj klimatskih promena na rizike u poljoprivredi (ii) šteta izazvana klimatskim promenama. Analiza varijanse (ANOVA) i Student’s t test su korišćeni za ispitivanje uzoraka nezavisnih od razlike, dok je povezanost dve promenljive testirana Pearson-ovim koeficijentom.
Na osnovu dobijenih podataka, analizirane su štete koje poljoprivrednici trpe usled klimatskih promena i smanjenje prihoda u odnosu na uobičajene prihode, a shodno proizvodnji kojom se poljoprivrednici bave. Takođe su identifikovani pozitivni efekati klimatskih promena. Sagledana je potreba za obukom u oblasti ublažavanja posledica klimatskih promena. Po mišljenju farmera najznačaniji uticaji klimatskih promena su pojave ekstremno visoke temperature, suša i pojava kasnih prolećnih mrazeva i grada. Klimatske promene su se najviše odrazile na pad prinosa, na pojavu novih bolesti i štetočina i na smanjenje tolerantnosti useva na postojeće štetočine i bolesti. Farmeri su pokazali veliku zainteresovanost za obuku o merama adaptacije i mitigacije u poljoprivredi.