Multidisciplinarni pristup u prevenciji, otkrivanju, istrazi i procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine kao standard direktive 2024/1203

Sažetak

Доношењем Директиве (ЕУ) 2024/1203 о заштити животне средине кроз кривично право, Европска унија је поставила нови, јединствен и свеобухватан стандард у области еколошког кривичног права. Овај правни инструмент, усвојен 11. априла 2024. године, а ступио на снагу 20. маја исте године, замењује раније директиве 2008/99/ЕЗ и 2009/123/ЕЗ и значајно проширује каталог кривичних дела, јача санкције и уводи иновативне механизме примене. Једна од кључних новина јесте захтев за мултидисциплинарним приступом у превенцији, откривању, истрази и процесуирању кривичних дела против животне средине. Полазна основа Директиве јесте препознавање чињенице да еколошки криминал има сложену, прекограничну и често транснационалну димензију. Незаконито испуштање штетних материја у ваздух, воду и земљиште, трговина угроженим врстама, нелегално управљање отпадом, незаконита експлоатација шума, као и незаконито руковање опасним супстанцама, делују деструктивно на екосистеме и здравље људи, али истовремено генеришу високе нелегалне профите. Стога је, поред правних и кривичнопроцесних инструмената, неопходна интеграција знања и ресурса различитих дисциплина: права, криминологије, екологије, хемије, биологије, токсикологије, економије и информационих технологија.

Директивом се изричито наглашава обавеза држава чланица да обезбеде довољно стручног особља и финансијских, техничких и технолошких ресурса за борбу против еколошког криминала. То подразумева не само повећање капацитета полиције, тужилаштва и судова, већ и њихову специјализацију и редовну обуку. У том контексту, мултидисциплинарни тимови, који окупљају правнике, форензичаре, инспекторе за животну средину, стручњаке за информационе системе и научнике из природних и техничких области, постају нужан услов за ефикасно откривање и доказивање еколошких кривичних дела.

Поред тога, Директива истиче значај координације и сарадње не само унутар једне државе (између различитих институција), већ и на нивоу Европске уније. Указује се на улогу Eurojust-а, Europol-а, Европског јавног тужилаштва и Европске канцеларије за борбу против превара (OLAF) у обезбеђивању техничке и оперативне подршке. Такав приступ подразумева да се борба против еколошког криминала не може свести искључиво на кривично гоњење, већ захтева интеграцију превентивних мера, административних санкција, цивилноправне одговорности и кривичноправних инструмената у један целовит систем. Мултидисциплинарни приступ обухвата и учешће јавности и невладиних организација, што Директива препознаје као део стандарда приступа правди и транспарентности. Члан 15. обезбеђује процесна права за лица и удружења која штите животну средину, чиме се ствара простор за допринос грађана и цивилног сектора у заштити јавног добра. Директивом се потврђује став да савремени еколошки криминал није могуће успешно санкционисати без интеграције знања и сарадње различитих дисциплина и актера. Стандард мултидисциплинарности, који је у њој експлицитно наглашен, представља суштински елемент европског кривичноправног система заштите животне средине и модел који ће, у процесу хармонизације, имати снажан утицај и на земље кандидате за чланство у ЕУ.