Oragnizovani kriminalitet i krivična dela protiv životne sredine

Sažetak

Standardi zaštite i unapređenja životne sredine, proklamovani brojnim političkim, a garantovani pravnim dokumentima, na međunarodnom, nacionalnom i lokalnom nivou, su u očiglednom i dubokom neskladu sa realnim stanjem. Životna sredina se svakodnevno i kontinuirano ugrožava i oštećuje mnogobrojnim i različitim individualnim i kolektivnim aktivnostima, kako fizičkih, tako i pravnih lica, privrednih subjekata, pa i samih država. Mnoge od ovih aktivnosti vremenom su zabranjene i sankcionisane različitim vrstama propisa, dok su pojedine, zbog svoje učestalosti, rasprostranjenosti i težine posledica, prepoznate kao izrazito društveno opasne i sankcionisane krivičnim zakonodavstvom, te u literaturi dobile naziv ekološka krivična dela ili ekološki kriminalitet. Ekološki kriminalitet je vrlo složen fenomen koji obuhvata širok spektar nelegalnih aktivnosti i štetnih posledica, usled čega, između ostalog, ne postoji njegova univerzalno prihvaćena definicija. Posledice ekološkog kriminaliteta su brojne i raznovrsne, poput povećanje nivoa zagađenja, degradacije prirodnih staništa, smanjenja bioraznolikosti, poremećaja ekološke ravnoteže, povećanog rizika od bolesti, nepovratnih klimatskih promena, kontaminacije prehrambenog lanca, smanjenja očekivanog životnog veka, pa i smrtnih posledica. Osim direktnih i indirektnih štetnih posledica po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, pojedini oblici ekološkog kriminaliteta usmereni su na sticanje koristi za pojedince, grupe ili privredne subjekte (kompanije, korporacije) kroz eksploataciju, oštećenje, trgovinu ili krađu prirodnih resursa, odnosno kroz ilegalnu trgovinu i odlaganje opasnog otpada i drugih zagađivača, kao i krijumčarenje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Napredak u tehnologiji, razvoj novih industrijskih postrojenja, te sve veća potražnja za prirodnim resursima, stvorili su plodno tlo za zloupotrebu životne sredine radi sticanja profita. Osim toga, savremeni oblici ekoloških krivičnih dela, po pravilu, imaju transnacionalni karakter. Iako se dugo posmatrao kao izolovan problem, pre svega lokalnog karaktera, ekološki kriminalitet danas predstavlja jednu od najozbiljnijih i najprofitabilnijih pretnji globalnoj bezbednosti i ekonomiji. Ujedinjene nacije su ekološkki kriminalitet izdvojile kao ključni faktor koji pogoršava takozvanu „trostruku planetarnu krizu“ – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje. Upravo su profitabilnost i transnacionalni karakter ekoloških krivičnih dela, s jedne strane, te nedostaci normativnih rešenja i slabosti prilikom njihove primene, sa druge strane, doprineli da organizovane kriminalne grupe i mreže percipiraju ekološka krivična dela kao priliku za visok profit uz relativno nizak rizik, što im omogućava da finansiraju druge ilegalne aktivnosti i prošire svoj uticaj. U naučnoj i stručnoj javnosti danas gotovo da više nema nikakve dileme oko toga da je ekološki kriminalitet još jedan oblik transnacionalnog organizovanog kriminala. Prema procenama relevantnih međunarodnih organizacija i agencija, ekološki kriminalitet označen je kao četvrta najunosnija kriminalna aktivnost na svetu, odmah nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem, koja godišnje donosi do 300 milijardi dolara protivpravne koristi. Uprkos tome što zvanične statistike to ne pokazuju, procenjuje se da ekološki kriminalitet raste po godišnjoj stopi od 5–7%, što ga čini učestalijim od ostalih oblika organizovanog kriminalnog delovanja. Dok su tradicionalni oblici organizovanog kriminalnog delovanja u snažnom fokusu i međunarodne i nacionalnih javnosti, pa samim tim i pod značajnim pritiskom organa krivičnog gonjenja, efikasno suzbijanje ekoloških krivičnih dela u mnogim državama ni danas ne spada u prioritete. Organizovane kriminalne grupe i mreže prepoznale su potencijal za diversifikaciju svojih kriminalnih portfolija u ekološki kriiminalitet, koristeći već uspostavljene logističke rute, koruptivne mehanizme i metode pranja novca. Na taj način uspostavlja se mehanizam konvergencije tradicionalnih oblika organizovanog kriminalnog delovanja i ekološkog kriminaliteta, što se manifestuje kroz deljenje infrastrukture (rute, skladišta, posrednici), finansijskih kanala, koruptivnih mreža i nasilnih mehanizama obezbeđenja, ali i kroz normativne praznine i slabe kapacitete nadzora. U uvodnom delu ovog rada daju se pojmovna određenja ekološkog i organizovanog kriminaliteta, a zatim ćemo se fokusirati na ključne oblasti kao što su ilegalna eksploatacija šuma i trgovina drvetom, trgovina zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, ilegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov, nezakonite pošiljke otpada, uključujući elektronski i medicinski opasan otpad i ilegalna eksploatacija mineralnih sirovina. Pored toga, biće razmotrena operativna metodologija kriminalnih mreža, s posebnim naglaskom na korupciju i pranje novca kao ključne faktore koji doprinose konvergenciji, ali i na ulogu korporacija i državnih organa u tim mehanizmima. U radu će biti predstavljene i pojedine studije slučaja iz izveštaja relevantnih međunarodnih organizacija, kako bi se ilustrovale ključne karakteristike savremenog ekološkog organizovanog kriminaliteta i njegove sektorske i regionalne specifičnosti. Na kraju rada biće dat kratak kritički osvrt na dinamiku i stanje ekološkog kriminaliteta u Srbiji.