Sažetak
Кривична дела против животне средине, као посебна група кривичних дела прописана су у глави XXIV Кривичног закона Републике Србије и представљају специфичну групу инкриминације која се рефлектује на савремене изазове очувања природних ресурса и здравља људи, из разлога јер нарушавају еколошу равнотежу, угрожавају здравље људи и проузрокују трајне последице по природне ресурсе. Њихова посебност огледа се у томе што последице најчешће нису ограничене на појединца или тренутак извршења, већ задиру у ширу заједницу, јавни интерес и будуће генерације. Одмеравање казне за ова кривична дела треба да подразумева другачији приступ у поређењу са класичним кривичним делима, односно код ове врсте кривичних дела потребно је приликом одмеравања казне посебно ценити обим и тежину настале или потенцијалне штете по животну средину, трајање и непоправљивост последица, степен угрожености здравља људи, мотив и корист учиниоца, а нарочито поступање окривљеног након извршења кривичног дела (санација, накнада штете, сарадња са надлежним органима). У раду се разматрају нормативни оквири Републике Србије и Европске уније, анализирају посебне околности које се јављају у процесу одмеравања казне, даје се осврт на јавнотужилачку и судску праксу домаћих судова, као и на стандарде развијене у пресудама Европског суда за људска права. Посебна пажња посвећена је тежњи Републике Србије да своје законодавство и праксу усклади са европским стандардима у области заштите животне средине. Циљ рада јесте да покаже специфичности еколошких кривичних дела која захтевају диференциран, строжи и ремедијалан приступ одмеравању казни, који треба да буде пропорционалан, одвраћајући и усмерен на превенцију будућих повреда, а све из разлога како би се обезбедила ефикасна заштита животне средине и остварили циљеви генералне и специјалне превенције.
Ključne reči
природни ресурси
казна
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.