Sažetak
У пракси је неопходно правити разлику између отказа уговора о раду због неостваривања резултата рада и отказа због непоседовања знања и способности за обављање одређеног посла, будући да су у питању два отказна разлога, док правне празнине и недостатак судске праксе отежавају делотворно остваривање права на заштиту од неоправданог отказа. У том смислу, ауторка полази од поставке да правна одређеност и објективизација норматива рада доприносе спречавању злоупотребе права на отказ, да увођење законске обавезе утврђивања критеријума и надлежности за оцењивање знања и способности запослених доприноси већој правној сигурности у области заштите од неоправданог отказа, док сложенији отказни поступак може имати значајну улогу у превенцији настанка радних спорова. Такође, у чланку је закључено да важећа законодавна решења с правом трпе значајну критику, јер не могу бити иста за све отказне разлоге, те да реинтеграција, као правна последица незаконитог отказа, код овог отказног разлога нема практичног значаја.
Ključne reči
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.