ПРЕМЕШТАЈ ЗАПОСЛЕНОГ НА ДРУГИ ПОСАО КАО МЕРА РЕШАВАЊА ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ

Sažetak

САЖЕТАК: Вишак запослених представља све присутнији проблем у многим секторима и организацијама, нарочито у времену у којем дигитализација и аутоматизација рада мењају начин на који функционише тржиште рада. Ово питање није само изазов за појединце чији послови бивају редефинисани или чак укинути, већ и за компаније и друштво у целини. Разлози за појаву вишка запослених су бројни. Технолошки напредак често замењује радну снагу машинама и софтверима, док глобализација омогућава компанијама да премештају производњу у земље где су трошкови рада нижи. Поврх тога, неефикасна организација рада унутар предузећа или економске и финансијске кризе, попут кризе изазване пандемијом заразне болести Ковид-19, и климатске промене, могу довести до тога да одређени број запослених постане сувишан. Последице оваквог стања су дубоке, јер се појединци који остану без посла суочавају са финансијским проблемима, док се друштво суочава са растом незапослености, што може довести до повећања сиромаштва, социјалних тензија и смањења укупне економске активности. Међутим, постоје и решења која могу помоћи у превазилажењу овог проблема. То посебно важи за различите инструменте за решавање вишка запослених, од којих су најважније мере за запошљавање, укључујући премештај запосленог на други посао, чему је посвећен и овај чланак. Премештај на други посао представља једну од кључних мера која се користи за унапређење запошљавања и ефикасно управљање људским ресурсима, чиме се избегава колективно отпуштање. Ова пракса омогућава запосленима прелазак са једног посла на други, унутар исте организације или чак у оквиру ширег система, са циљем решавања проблема вишка запослених, попуњавања дефицитарних позиција и оптимизације радних процеса. Дакле, овај чланак ће анализирати мере за решавање вишка запослених, са посебним освртом на премештај запосленог на други посао, као меру за решавање вишка запослених, уз уочавање проблема везаних за закључивање анекса уговора о раду, то шта се сматра другим „одговарајућим“ послом, неповољан положај запослених на одређено време, и злоупотребу послодавчевих овлашћења везаних за одређивање мера за запошљавање.