Razlozi zašto risperidon i paliperidon ne treba posmatrati kao isti lek

Sažetak

Risperidon i paliperidon se u kliničkoj praksi često posmatraju kao blisko srodni, gotovo zamenljivi antipsihotici, pre svega zato što je paliperidon, odnosno 9-hidroksi-risperidon, glavni aktivni metabolit risperidona. Ova percepcija istovetnosti je dovela do široke upotrebe koncepta „aktivne frakcije“, koji podrazumeva zbir koncentracija risperidona i 9-hidroksi-risperidona u krvi. Iako je ovaj koncept koristan za terapijsko praćenje koncentracije leka, on ne znači farmakološku identičnost ova dva molekula. Dostupni podaci ukazuju da se risperidon i paliperidon razlikuju u receptorskom profilu, afinitetu za dopaminski D2 receptor, odnosu serotonergičke i dopaminergičke aktivnosti, prolasku kroz krvno-moždanu barijeru i zavisnosti od CYP2D6 metabolizma. Dodatno, dugodelujuće injekcione formulacije risperidona i paliperidona imaju različitu farmakokinetičku logiku, što dodatno komplikuje jednostavno prevođenje doza. U ovom radu se razmatraju farmakološki i farmakokinetički razlozi zbog kojih risperidon i paliperidon ne treba posmatrati kao iste lekove, već kao veoma bliske, ali u mnogim situacijama drugačije terapijske opcije. Poseban naglasak stavljen je na značaj individualizacije terapije na osnovu koncentracije leka u krvi, odnosa risperidona i 9-hidroksi-risperidona, CYP2D6 genetskog statusa, neželjenih efekata i izbora oralne ili dugodelujuće formulacije.