Sažetak
Ljudska svest „usidrena“ je u telo (utelovljena). Istovremeno, ljudi su društvena bića. Jezikom fenomenološke filozofske tradicije, „uronjeni“ smo u odnose sa drugima. U skladu sa tim, naše razumevanje osećanja drugih ljudi, nije samo posledica unutarnjih kognitivnih procesa. Doživljvamo osećanja drugih putem zajedničkog, telesno posredovanog doživljaja sveta.
Rekonceptualizacija empatije kao telesnog fenomena i prepoznavanje uloge interafektivnosti u posredovanju socijalnih interakcija pruža novi pravac za razumevanje empatije kod osoba sa shizofrenijom. Ovakav pristup omogućava bogatije i složenije tumačenje koje integriše i kognitivne i telesne dimenzije ljudskog iskustva, otvarajući mogućnosti za efikasnije intervencije i unapređenje društvenog funkcionisanja osoba sa shizofrenijom.
Ključne reči
Fenomenologija
Teorija uma
Socijalna kognicija
Reference
Jerotić S, Pantovic-Stefanovic M. Fenomenologija, psihopatologija i fenomenološka psihopatologija. Engrami. 2021;43(1):6–19.
Đorđević J, Pavlović D, Živanović M, Vojvodić J. Socijalno kognitivni deficiti u psihijatrijskim poremećajima. Engrami. 2017;39(2):13–24.
Andric S, Maric NP. Kompjuterizovani testovi u neuropsihologiji – osvrt na primenu kod osoba sa shizofrenijom. Engrami. 2012;34(3):67–66.
Fuchs, T. (2015). Pathologies of Intersubjectivity in Autism and Schizophrenia. Journal of Consciousness Studies 22 (1-2):191-214.
Jerotić S, Nešić J. Phenomenology and psychiatry: Shaping the diagnosis. Theor Beogr. 2023;66(1):89–107.
Raballo A, Poletti M, Preti A, & Parnas J. (2021). The self in the spectrum: a meta-analysis of the evidence linking basic self-disorders and schizophrenia. Sch. Bull, 47(4), 1007-1017.