Sažetak
Циљ рада је анализа међусекторске сарадње у области културног наслеђа, са циљем да се укаже на њено тренутно стање у остваривању општег интереса у култури (члан 6. тачка 32 Закон о култури), идентификују изазови и дефинишу препоруке на нивоу културних политика које би водиле изградњи и успостављању колаборативног управљања у овој области. Методолошки оквир истраживања заснован је на деск анализи постојећег регулаторног и институционалног оквира, резултатима електронске анкете која је спроведена у периоду од 30. септембра до 18. октобра 2024. године и интервјуима са представницима различитих сектора (ЈЛС, установе заштите, образовање, туризам, цивилни сектор). Резултати истраживања показују да међусекторска сарадња није на адекватан начин позиционирана у регулаторном и институционалном оквиру заштите културног наслеђа и да се успоставља на спорадичној, често пројектној основи. Она је најчешће присутна у активностима презентације и интерпретације културног наслеђа, док изостаје у процесима креирања јавних политика и одлучивања (нпр. урбани развој, капитално инвестирање, локални економски развој). Главни изазови у успостављању колаборативног менаџмента у културном наслеђу су незаинтересованост актера који учествују у заштити и презентацији културног наслеђа, ограничена финансијска средства, недостатак развијених и тестираних колаборативних управљачких модела који се могу применити у пракси и сукоб у вредностима културног наслеђа различитих заинтересованих страна. У односу на претходна истраживања међусекторске сарадње у култури (Лазаревић 2011; Стојановић-Вукадиновић 2014; Ђуров-Микић и др. 2016) овај рад доприноси бољем сагледавању ове области, јер испитује становиште свих заинтересованих страна које учествују или имају интереса да учествују у управљању културним наслеђем, расветљава изазове за успостављање колаборативног управљања и мапира кључне факторе успешне међусекторске сарадње. Ефикаснија политика заштите културног наслеђа захтева међусекторску сарадњу која је системски обликована, регулаторно дефинисана и на дугорочној основи, са циљем ширег укључивања културног наслеђа у процесе одрживог развоја. Посебну пажњу треба посветити мапирању и већем укључивању релевантних актера профитног и непрофитног сектора у процесе одлучивања, управљања и финансирања културног наслеђа, а кроз мере културне политике стимулисати међусекторску сарадњу. Од значаја за колаборативно управљање културним наслеђем важно је развити и тестирати овај модел на показном примеру и мапирати пут његове ефикасне реализације, укључујући и израду модела правних аката (одлука, правилника, пословника, протокола).