Sažetak
Рад се бави табуом као неодвојивим својством ликовних уметности кроз историју, који често пресудно одређује карактер појединачне епохе, културе или стила. На одабраним примерима из више стваралачких раздобља, рeлигија и цивилизација, показује се да је рушење табуа саставни део развојног процеса у уметности и начина комуникације уметности са окружењем, тј. Друштвом у ширем смислу, а не само делу који је заинтересован за уметност. Представљени примери табуа односе се како на одабир тема и мотива, тако и на сам креативни процес у његовим различитим фазама. Такође, указује се на развој свести о постојању табуа закључно са (пост)модерном уметношћу, где су њихово негативно вредновање и рушење на известан начин постали обавезе стваралаца.
Ključne reči
Табу, уметност, хришћанство, друштво, комуникација, провокација.