Sažetak
ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЛАВА, ГУСИЊА И РОЖАЈА 1912. ГОДИНЕ
РЕЗИМЕ: На Берлинском конгресу Велике силе су одлучиле да Турска Црној Гори уступи Плав и Гусиње са околином. Међутим, Турска је на разне начине избегавала да изврши ову обавезу. Да би се избегле нове компликације на црногорско-турској граници велике силе су припремиле план о компензацији Плава и Гусиња за територије источно од Подгорице, обухватајући албанска католичка племена Груде и Хоте. Турска је, уз подршку Аустро-Угарске, наставила да одуговлачи испуњење своје обавезе. У таквој ситуацији велике силе су закључиле да је најцелисходније да се Црној Гори, као компензација за Плав и Гусиње врати Улцињ са обалом до Бојане и одређеном територијом у залеђу. Рад међудржавне комисије на обележавању црногорско-турске границе на терену ишао је споро па ће бити окончан тек у лето 1887. године.
Но и поред обележавања црногорско-турске границе, немирно стање на њеном североисточном делу трајаће све до Првог балканског рата. Плашећи се још већих нереда Турска је у лето 1912. године појачала своје гарнизоне у Плаву, Гусињу, Рожајама и Беранама. Црна Гора није могла остати пасивна већ је била решена да се директно умеша у догађаје. Упутила је балканским државама позив на покретање заједничке акције против Османског царства. Црногорска влада је 8. октобра 1912. године објавила рат Турској. Истог дана Источни одред, јачине 12600 војника и 32 топа, којим је командовао бригадир Јанко Вукотић, усмерен је ка Мојковцу, Бијелом Пољу и Беранама. Док је главнина Источног одреда напредовала према Беранама, Васојевићка бригада свакодневно је водила тешке борбе на линији Мокра – Чакор – Плав – Гусиње. Плашећи се да много надмоћнији непријатељ не потисне Горњовасојевићку бригаду са положаја, бригадир Вукотић је одмах након ослобођења Берана 16. октобра усмерио напредовање главнине Источног одреда у правцу Плава и Гусиња. Доњовасојевићка бригада је добила задатак да врши продор преко Горњег Бихора у правцу Рожаја. Горњовасојевићка бригада је ушла у Плав 19. октобра а сутрадан у Гусиње. Иако напредовање Доњовасојевићке бригаде није ишло по предвиђеном плану она је успела да до 26. октобра одбаци непријатеља и ослободи Рожаје и сва насеља лево од Ибра.