Sažetak
У раду се проматра град перспективом искоса, психолошким доживљајем и социјалном, друштвеном, културном и образовном интеракцијом простора и дошљака. Динамизацијом Београда, уочавањем елемената феноменологије имагинације и фолклорним кодом долази до изражаја степен уклопљености дошљака у нову средину, као и перципирање менталне представе завичаја и с тим у вези обликовање психолошког простора и адаптације у односу на домицилно становништво. Аналитичком методом и компаративним приступом, Београд-завичај рашчлањава се и продубљује формирање друштвене представе града у процесу иновације и епохалних промена (оријентална варош, град у модерном поимању) и преплетеност индивидуалних идентитета Милоша и Зорке са колективним прожимањем дошљака и Београђана. Циљ истраживања представља детекцију свих домена свакодневице сплетености мотива дошљака и градског амбијента, као и испољавање психолошког процеса модификације личног идентитета, спрам промењених животних прилика.