Sažetak
Црква Светог Николе у Божици подигнута је почетком XVII века и представља један од најстаријих сачуваних храмова на простору Власине и босилеградског Крајишта. Положај храма на некада важним саобраћајницама условио је његову богату историју као и разноврсну уметничку заоставштину насталу у периоду од XVII до краја XIX века, оличену кроз архитектуру, живопис, иконопис и богослужбене предмете који су до данас сачувани. У досадашњим истраживањима цркве Светог Николе у Божици пажња је била посвећена архитектури, живопису и иконостасу са почетка XVII века, док су каснија историја храма и његове обнове током XIX века остале у потпуности занемарене од стране истраживача. Циљ овог рада је, с тога, указивање на очувано наслеђе XIX века у храму Светог Николе у Божици, са фокусом на осликавање новог иконостаса који је настао у две фазе – 1867. и 1883. године. Поред атрибуције икона иконостаса одређеним зографским струјама и појединачним именима попут Захарија поп Радојкова, пажња ће бити усмерена и на програмско решење иконостаса, те његово позиционирање у ширим оквирима зографског црквеног сликарства средине XIX века на територији данашње јужне Србије.