Sažetak
Основни циљ рада јесте истраживање модалитета у оквиру којих Исидора Секулић обликује своју представу о (српској) националној заједници, њеној историјској динамици и темељима, као и начин на који интерпретира њену прошлост и културно-политичко наслеђе. Тумачењем есеја писаних у међуратном периоду настојаћемо да расветлимо ауторкину уроњеност или удаљеност од историјски актуелног тренутка, као и посебности које се у њеном мисаоном систему јављају, а које се препознају као друкчије у односу на есеје с почетка друге деценије ХХ века. Рашчитавање ранијих есеја показало је ауторкино непрестано кретање између културности и борбености као могућих принципа који би обезбедили националну слободу. Ослобођење српских простора остварено током Првог и Другог балканског, као и Првог светског рата условило је проширење посматраног хоризонта, што ће у међуратним есејима бити видљиво превасходно кроз проблематизацију одреднице мали народ, концептуализацију расног и искорака у балканистички дискурс.