Sažetak
Предмет истраживања у раду представљају ликови деце са инвалидитетом који су заступљени у изабраним делима из школске и домаће лектире у програмима наставе и учења Српског језика и књижевности за основну школу. На нивоу наставне интерпретације анализирају се романи Хајди Јохане Шпири и О дугмету и срећи Јасминке Петровић. У раду се образлаже степен разумевања анализираних дела код ученика различитог узраста, као и могући начини њиховог тумачења у савременој настави. Указује се на значајне облике рада подстакнуте текстом којима се додатно афирмишу разноврсни интерпретативни, истраживачки и стваралачки приступи у настави. С посебном пажњом се истражују литерарни прикази инвалидности из угла различитих теоријских модалитета (медицински и социјални приступ), усамљеност ликова са инвалидитетом, њихова крхкост и страхови који су условљени социјалним и културним контекстом укључивања у заједницу. Радом се у целини залази у домен васпитности наставе књижевности и указује се на значај у подстицању емпатије код ученика и развијању свести о неопходности пружања подршке и помоћи особама са инвалидитетом.