Sažetak
Услед глобалног ширења нових технологија и комуникационих канала, данашњи ученици се све више баве мултимодалним садржајима и значајно су изложени дигиталним информацијама на дневној бази. Као резултат поменутог, дошло је до значајног повећања броја истраживања и научних публикација о мултимодалним наставним праксама и утицајима таквих наставних пракси на учење. Отуда се јављају и нове методе рада и нове педагодије налик мултимодалној педагогији. У контексту наставе страних језика, коришћење мултимодалности и мултимодалне педагогије за стимулисање ученика може побољшати њихово интересовање за учење и памћење имајући у виду да мултимодални текстови користе различите начине комуникације, са одређеним режимима или комбинацијом начина те нуде могућности стварање многобројних значења. Отуда се процес читања и писања мултимодалних текстова одвија на интерактивнији начин него што је то случај са модалним и штампаним текстовима. Уз помоћ модова, учење страних језика постаје креативно, аналитично, активно, истраживачко те доприноси и развоју критичког мишљења код ученика. Циљ рада је управо да се укаже на значај мултимодалне педагогије и приступа који обухвата рад са мултимодалним текстовима у контексту учења страних језика.