Sažetak
Циљ рада јесте примена постулата афективне наратологије и теоријског концепта емоционалног пејзажа у тумачењу Андрићевог кратког романа Проклета авлија, са намером да се пружи ново читање романа и покаже, да је, иако је протекао из пера писца код којег су доминантни разум и мисао, његов емоционалан слој конститутивни чинилац целокупног наратива. Уважавајући становишта претходних тумача Проклете авлије и следећи путоказе афективних наратолога у раду се проучавају емоције приповедача, ликова и читалаца овог романа. Окосницу чини интерпретација страха, љубави, туге и других сложених емоција јунака, анализа начина њиховог актуелизовања и транспоновања у Андрићевом роману, као и указивање на њихову функционалност у обликовању приче и њених појединачних аспеката, као што су простор и време збивања радње. Посебна пажња усмерена је ка сагледавању сложеног наративног профила романа, уочавању прикривених емоција приповедача, контекстуализацији емпатије као доминанте емоције читалаца, условљене и друштвено-културним контекстом читања романа и порукама које роман имплицитно, а каткад и експлицитно пружа.