Sažetak
Савремена мигрантска (избегличка) криза започета још 2010. године у државама Северне Африке и Блиског Истока никако није случајна, већ веома добро плански осмишљена и одрађена сеоба народа. Овим планом полако долази до формирања једног сасвим новог светског поретка на начин да се разара досадашњи национални, а ствара један сасвим нови ограничени суверенитет. Десуверенизација националних држава постала је пошаст модерног доба. Типичан пример је Европска унија која је, у доба савремене мигрантске кризе, пред себе ставила велик изазов и задатак, да очува национални идентитет чланисвојих држава чланица. Аутори су у раду изложили правни и институционални оквир за заштиту основних људских права миграната. Рад садржи посебан осврт на поштовање уставних права грађана земаља усељења у доба мигрантске кризе. Савремена мигрантска криза довела је до енормног пораста кријумчарења људи, али и утицала на пораст трговине људима. Аутори у раду указују и на дистинкцију између кријумчарења људи као кривичног дела против јавног реда и мира и трговине људима као кривичног дела против човечности и других добара заштићених међународним правом. У закључним разматрањима указано је на нужност поштовања међународних докумената, на подстицање националне, регионалне и глобалне сарадње, као и на јавну осуду дискриминације и говора мржње.