Sažetak
У раду се разматра утицај (нео)либералних елита на етатизацију, односно деетатизацију културне политике у Србији, полазећи од дефиниције јавних политика као релативно стабилног, сврсисходног тока деловања државних органа, јавних функционера, владиних и законодавна тела у суочавању са одређеним проблемима или питањима која утичу на значајан број људи.
Циљ рада је анализа међуодноса између идеја (нео)либералних елита о улози државе у вођењу културне политике, практичних активности законодавних и извршних власти и остварених резултата. Фокус је на оствареним резултатима транзиционих културних политика у Србији након избора 2000, али и на компарацији са претходним транзиционим прекретницама на које су утицале (нео)либералне елите, као нпр. либералне патриоте на Светоандрејску народну скупштину (19. век) и југословенски либерални дисиденти на самоуправљање у култури (20 век).