Sažetak
У раду се, применом аналитичко-синтетичког метода, разматра сликарство Љубинке Јовановић Михаиловић, великог српског сликара друге половине 20. века. Задатак рада је да се укаже на главна поетичка својства сликарства ове сликарке. Износи се теза о сложеној једноставности њеног сликарства, разматра природа њених ликовних предмета и доноси закључак да њено сликарство у свом кардиналном току припада апстрактном геометризму.
Ključne reči
ликовни предмети, лирска апстракција, апстрактни геометризам, византијска иконографија, српско-византијске ликовност