Sažetak
У раду је анализиран концепт финансијске писмености и значај националних стратегија као стуба развоја финансијске писмености. Аутори у раду полазе од чињенице да концепт финансијске писмености укључује знање, образовање, способности, компетентност и одговорност истовремено. Фокус је на знању, способности примене знања, као и на постојању самопоуздања код људи за предузимање финансијских акција, ризика, суочавања за изазовних ситуацијама и препознавању шанси у пословном окружењу. Другим речима, финансијска писменост значи да нам знања и вештине које поседујемо у области финансија служе у процесу разумевања финансија и доношења исправних одлука уз коришћење доступних информација. Добро финансијско образовање и добро финансијско разумевање појединаца диктира њихове квалитетне и адекватне финансијске одлуке. Додатно, финансијско образовање и финансијска писменост добијају на значају и важности што потврђује интересовање стручне и научне заједнице које се огледа у повећаном броју публикованих радова и истраживања на националном и међународном нивоу. Новија историја, светска економска криза, пандемија изазвана Цовид-19 вирусом, ратна дешавања у Украјини, рапидне технолошке промене и иновације представљају ,,окидач’’ за развој финансијске писмености. Уколико не постоје националне стратегије, регулаторна тела би требало да пронађу ефикасан механизам за имплементацију концепта финансијске писмености или кроз постојеће акционе планове/ националне страетгије или формирањем радних група које ће се бавити овом тематиком у новом стратешком и националном оквиру.