Sažetak
У раду је анализирана поетика путописне прозе Григорија Божовића, с фокусом на његовом односу према народној традицији. Посебно је размотрен метафорички потенцијал појма „епског“, у његовим путописима, спрам дефиниције епског Емила Штајгера, и осталих књижевних врста, најпре, народног стваралаштва. Наредни аспект анализе обухвата поимање епског човека, потом традиције према схватању Томаса Стерна Елиота и уопште односа традиционалности и савремености у путописној прози Григорија Божовића.
Ključne reči
Григорије Божовић, путописи, народно стваралаштво, метафоричност „епског“, Е. Штајгер, епски човек, традиција, Т.С. Елиот