ОДНОСИ СРБИЈЕ И ДРУГИХ БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО 1908. ГОДИНЕ
Scindeks Asistent Scindeks Asistent — Sistem za uređivanje časopisa
PDF

Kako citirati

„ОДНОСИ СРБИЈЕ И ДРУГИХ БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО 1908. ГОДИНЕ“. 2023. Baština 33 (59). https://doi.org/10.5937/bastina33-43335.

Sažetak

Берлински конгрес донео је значајне промене на политичкој карти Европе. За српски народ је битно да су независност добиле две српске државе, додуше у скромним границама. Велики део српског народа је остао под тутрском и аустроугарском влашћу. Ккнежевина Србија постала је центар окупљања политичких вођа српског народа ван Србије, заинтересованих да се процес уједињења настави. Постојало је и много ометајућих фактора, као што су велике силе и њихови сукобљени интереси, али и династичка борба за доминацију три српске династије Карађорђевића, Обреновића и Петровића. Без обзира на то крајем ХIX века и почетком ХХ спољна политика Србије била је усмерена на обједињавање српског народа. Први корак је био елиминација Турске на Балкану, а за то је било потребно савезништво са Грцима и Бугарима, као и благонаклоност неких великих сила (пре свих Русије). Велики ометајући фактор у сламању Турске била је пре свих Аустроугарска и Уједињено краљевство, свака из својих интереса. због тога је био и дуготрајан и мукотрпан пут ка стварању Балканског савеза. Чак су и две српске земље западале у периоде захлађења односа. Питање територија и разграничења између будућих савезника такође је било веома сложено.

 

Ključne reči

Србија, уједињење, Балкански савез.
DOI: 10.5937/bastina33-43335