Sažetak
Тема овог рада су историјске приповетке Стевана Сремца. Њихова уметничка вредност заостаје за вредношћу његове реалистичне прозе. Имајући у виду стил пишчевих историјских приповедака, закључује се да је пишчев примарни мотив у писању била „национално-васпитна акција“, а не књижевно стваралаштво. Пратећи траг легенди и предања, аутор је запоставио историјске чињенице, што је резултирало уметничком неубедљивошћу. У Књигама староставним Стеван Сремац се трудио да уравнотежи историјске чињенице са уметничком визијом и легендама.
Ključne reči
Стеван Сремац, Књиге строставне, историчност, уметничка имагинација.