„ТРАЖЕЋИ СПАСЕЊЕ У НЕСЕЋАЊУ”: АНДРИЋ И КУЛТУРА ЗАБОРАВА
Scindeks Asistent Scindeks Asistent — Sistem za uređivanje časopisa
PDF

Kako citirati

„„ТРАЖЕЋИ СПАСЕЊЕ У НЕСЕЋАЊУ”: АНДРИЋ И КУЛТУРА ЗАБОРАВА“. 2022. Baština 32 (57). https://doi.org/10.5937/bastina32-38147.

Sažetak

Синтагма култура заборава не представља супротност концепту културе сећања, а још мање идеолошку или политичку категорију, већ је израз једног специфичног Андрићевог књижевног сензибилитета, оличеног у жељи за нестанком, тишином, избављењем у не-постојању. Заборав се, дакле, не сагледава као негација сећања, већ недовољно истакнут, а суштински важан мотив Андрићевог дела, који има и аутопоетички значај. Опсег културе заборава разматран је кроз више аспеката, међу којима се истичу: 1) призори тишине, односно, ћутања; 2) позорница и игра као обици заборава и 3) упризорење снега као израз културе заборава. Посебна пажња у раду посвећена је Андрићевим приповеткама Мост на Жепи, Игра, Деца и Аска и вук.

Ključne reči

култура заборава, Иво Андрић, поетика, књижевни мотиви, приповетке, филозофија књижевности
DOI: 10.5937/bastina32-38147