Sažetak
Према мишљењу аутора, решење конфликата, као што је косовски, који има дугу и комплексну историју, несумњиво мора поћи од сагледавања реалног стања, уз уважавање интереса свих заинтересованих страна и односа снага на унутрашњем и међународном плану. У циљу решења овог проблема, до сада су изношене различите идеје које углавном полазе од искуства мултикултуралних држава које су користиле различите уговорне, уставне и законске механизме за решавање конфликата ове врсте. Као могуће моделе аутори предлажу статус Аландских острва, италијанске покрајине Трентино - Јужни Тирол и Комонвелта Порторико. Сва три предожена модела су одраз историјских, правно-економских, социолошких те културолошких околности, па би свака доследна примена путем пресликавања решења на статус Косова и Метохије била у самом зачетку осуђена на неуспех. Према мишљењу аутора полазећи од реалног стања, а уважвајући интересе свих заинтересованих страна, евидентно је да би порторикански модел Комонвелта, уз одређене позајмице из друга два модела и уважавање локалних специфичности, могао бити примењив на косовску ситуацију. Према овом моделу Република Србија би задржала суверенитет над Косовом и Метохијом, уз истовремено признање ограниченог међународноправног субјективитета, без чланства у Уједињеним нацијама и другим значајнијим међународним организацијама. Аутори у раду нарочито истичу значај модела Јужног Тирола који би могао бити добро полазиште за регулисање статуса српске заједнице, која би у садејству са Бриселским споразумом, под називом "Заједница српских општина" имала статус аутономије унутар аутономије.